Култура

ПИСАЦ ДЕТИЊСТВА И ХРАБРОСТИ: Пре 110 година рођен Бранко Ћопић

Драгана Матовић

01. 01. 2025. у 06:45

НА први дан 1915. године, у маленом селу Хашани, под планином Грмеч, родио се Бранко Ћопић, један од највољенијих писаца са ових простора. Његово детињство, обележено безбрижним играма и маштовитим причама, касније ће постати инспирација за стварање дела уз која су расли читаоци свих генерација.

ПИСАЦ ДЕТИЊСТВА И ХРАБРОСТИ: Пре 110 година рођен Бранко Ћопић

Ћопић је одрастао окружен природом и народним причама које су препричавали старији, посебно његов деда Раде. Већ као дечак, показивао је дар за песничко изражавање, а прве стихове је посветио свакодневним догађајима у свом селу. Његова мајка Соја знала је рећи да је "Бранко говорио у римама пре него што је научио да пише".

Школовање га је одвело из Хашана у Бијељину, Бањалуку, Сарајево, па све до Карловца, где је завршио Учитељску школу. Али Бранков пут није био лак. Прву ноћ у Београду, куда га је довела жеља за наставком школовања, провео је на клупи испод моста. Тај град ће касније постати његов дом, али и место где је проживео најсветлије и најтамније тренутке.

Ћопић није био само писац дечјих прича. У својим делима често је отварао питања друштвене правде, људских слабости и манипулације. Његова "Јеретичка прича" из 1950. године изазвала је жестоке реакције државног врха, па чак и критике Јосипа Броза Тита. Ћопић је кроз сатиру прозивао елиту због одступања од идеала правде и једнакости, не плашећи се последица.

- Нисам рођен да пузим - често је говорио, истичући своју оданост истини, па макар она била непријатна.

Ћопићев хумор био је нераскидиви део његове личности. Чак и у најтежим тренуцима, умео је да пронађе разлог за смех. Волео је да говори, "нема ништа лепше од шале која нас подсети да смо живи".

Памте се његове анегдоте о првом хонорару, батинама које је добио од мајке због песме о свадбеној тучи у селу. Ипак, тај дечак са Грмеча одрастао је у писца који је зналачки владао речима, доносећи смех, али и поуку. За живота је стигао да буде и партизан, уредник часописа, стални члан Српске академије наука и уметности (САНУ), лауреат бројних награда.

Ћопић је живот окончао 1984. године, скочивши са Бранковог моста у Београду. Тај чин остао је мистерија. Оставио нам је непролазна дела - "Орлови рано лете", "Башта сљезове боје", "Јежева кућица", "Доживљаји мачка Тоше", "Магареће године", "Не тугуј бронзана стражо"...