ПРОЖИМАЊЕ НИТИ НАШЕ СТВАРНОСТИ: У Галерији Дома војске 26. Бијенала таписерије
СЕКЦИЈА за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а организује 26. пут Бијенале таписерије, а једна од најугледнијих смотри у овој уметничкој области, која већ пет деценија континуирано негује, прати и маркира достигнућа на савременој домаћој сцени, биће отворена вечерас у Галерији Дома војске.
Рад Тамаре Јокић Фото промо
На њој ће бити представљени радови тридесет осам аутора, а почасни гост 26. Бијенала таписерије је уметница Маринела Кожељ.
- Повезивање ликовних дисциплина и поетика, минуциозна обрада и дубоко промишљање концепта у стварању јединствених уметничких дела, сублимирани су у радовима учесника - истиче историчарка уметности Јелена Вукадиновић. - Попут прожимања нити, уметничка таписерија у Србији од средине прошлог века прошла jе комплексну генезу, испреплетана бројним променама и утицајима у друштвеним, индустријским и политичким кретањима.
Фото промо
Како у каталогу подсећа ова кустоскиња Музеја примењене уметности, трасирање развојног пута уметности таписерије на нашем уметничком простору везује се за педесете године 20. века:
- Од велике важности било jе управо оснивање Академије Ликовне уметности и Академије примењене уметности, као и иницирање Удружења ликовне уметности и Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије. За њен развој од пресудног значаја je било отварање земље према Западу и модерној европској култури.
Фото промо
У том контексту, Вукадиновићева помиње и бројне гостујуће и домаће изложбе које су оставиле велики утицај на домаће уметнике, и то - "Савремену француску уметност" (1952), "Француску таписерију од средњег века до наших дана" (1953), као и "Савремену југословенску таписерију", студијску изложбу у Музеју примењене уметности (1963). Али и оснивање специјализоване радионице за израду таписерија 1961. године у Новом Саду, Атељеа 61. Уметници окупљени око ове радионице, са својом шестодеценијском традицијом и ове године учествоваће на Бијеналу.
Разигране текстилне слике
О ДЕЛИМА почасне гошће, Маринеле Кожељ, у каталогу Јелена Вукадиновић каже:
- Њена зрела уметничка обрада евидентна je у сегментираним колоритно разиграним текстилним сликама. Рађене у техници веза, укомбинованој са мноштвом рециклираних перли, одају oceћaj еколошке освешћености, али и дубоких личних превирања микросвета човека, насупрот постојања у макросвету.
- На изложби 26. Бијенале таписерије, таписерија joш једном показује да jе равноправни учесник у савременој уметничкој пракси - наглашава се у тексту каталога. - Њена слојевитост и вишезначност огледа се у интермедијалности, експериментисању са разнородним материјалима, као и у разноврсном читању бројних актуелних тема. Без задршке, са снажним критичким освртом, овога пута, аутори су пружили најразличитија решења у преиспитивању значења бивствовања самог човека у односу на савремену друштвену климу и њене творевине, али и постигли веома креативне и иновативне домете у техничкој изведби самих радова. Да подсети, да суочи, да укаже, да открије, уметност таписерије jе на 26. Бијеналу таписерије веома јасно дала одговор шта скенирање садашњости jесте.
А тема овогодишње изложбе "Скенирање садашњости" отворила је могућност да се на изложби проговори о актуелним дешавањима на глобалном нивоу везаним за буђење еколошке свести, као и технолошки развитак. Фокус је усмерава и на преиспитивање микросвета појединца, откривању његових личних, интимних простора и покретању бројних питања родних улога, односа сећања, усамљености, блискости и повезаности.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)