Култура

ДАСА У СВИМ ВРЕМЕНИМА: Староседеоци зграде у београдској улици 27. марта о Бори Чорби

Д.Б.М.

05. 09. 2024. у 17:54

СРЕЋАН сам што сам живео у неко боље време, када су се људи дружили и били искренији. Одзвањају нам ове Борине речи док шетамо од места где му је некада била омиљена кафана до солитера у Улици 27. марта где је живео. Испред закатанчене кладионице у којој је Бора често играо томболу, срећемо стаклоресца Новицу Добранића.

ДАСА У СВИМ ВРЕМЕНИМА: Староседеоци зграде у београдској улици 27. марта о Бори Чорби

- Бора је био добар човек - каже нам. - Био је даса у свим временима. Волели су га сви који су су га познавали, и млади и стари. Био је шмекер. Вицкаст. Од ничега је правио интересантне приче у духу времена у коме је живео.

Монтажних локала испред солитера у Улици 27. марта број 39 више нема. Склоњен је и кафе у коме је чувени музичар често седео. У згради у којој је Бора на седмом спрату живео остало је мало староседелаца, међу њима је Нина, некадашња Борина комшиница:

- Он и Драгана, његова прва жена, много су се волели. Њена смрт га је много погодила и мислим да се никад није опоравио. Била је то велика љубав. Бора је био омиљени лик у крају. У време највеће кризе, кад није било цигара и кафе, он нас је све снабдевао. Душу би нам дао да је могао. А, ми смо њега обожавали. Имао је велико срце. Често смо га виђали код "Тозе Грка", ноћу код "Нишлије", а волео је да оде на Бајлонијеву пијацу и у Цркву Светог Марка.

Београд ми је центар света

БЕОГРАД је имао другачију душу, "Шуматовац" је био центар света, Дом омладине култно место и све се ту догађало - говорио је Бора. - Било је то доба када је шала могла да промени штошта, новца је било више него данас, па ни кафана није била незамислив трошак. Београд је за мене и даље центар света. Ја сам Чачанин на привременом раду овде, али силно волим овај град.

Легендарна кафана у Улици Илије Гарашанина, прекопута Пете београдске гимназије, у којој је Бора Ђорђевић писао песме, легендарни Џиги Бау препричавао нокауте, где су се окупљали шверцери, пијачари, новинари, песници, глумци и локални пијанци - више не постоји. У том мрачном и мемљивом Тозином локалу, где је уместо руже следовао чоканчић, лако се у Борином друштву заборављало на свакодневне невоље, од неплаћених рачуна до неискоришћених прилика. Име "Код Тозе Грка", по коме је била позната, добила је по некадашњем управнику који се звао Тоза, мада није био Грк! Испред кафане некада су стајали аутобуси који су стизали из Грчке, па је име тако склопљено. Данас су у њој "неки нови клинци".