БАКШИШ ЗА ОМИЉЕНУ ПЕСМУ: Сећање Радослава Зеленовића, дугогодишњег директора Југословенске кинотеке, на Бату Стојковића (1934 - 2002)
БАТИНА оставштина је огромна, јер је подједнако успешно играо на филму, телевизији, позоришту. Понекад се чинило да је са невероватном лакоћом остваривао ликове, изузетно важна дела у историји сва три медија. Иза њега је остало више од 170 остварења на филму и ТВ. Почео је још код Саве Мрмка у телевизијском филму "Робинзон Крусо" 1959. године, а радио је, малтене, до последњег даха.
фото Архива "Новости"
Али, можда је од тога још важније то што је оставио нешто што се памти и што је "ушло у народ". После 1971. и "Дипломаца" био је Бата, али и Бубулеја. Када би неко хтео да каже да неко шпијунира, рекао би: "Ти си Илија Чворовић!" То се дешава кад лик остави такав утисак да се пренесе као нека врста синонима. Стварао је невероватне филмове тих 70-их и 80-их, као што су "Национална класа", "Последњи круг у Монци", "Ко то тамо пева", "Чувар плаже у зимском периоду", "Маратонци трче почасни круг", "Балкански шпијун", "Варљиво лето", "Буре барута"... Ови наслови неизбежан су део наше филмске историографије - подједнако кад су се појавили као и данас. Незамисливо је да се бар једном недељно неки од његових филмова не појаве на телевизији. Гледају се по ко зна који пут, као премијера. Та чињеница понајвише говори о великим уметницима чије је дело остало ванвременско.
Сећам се како је наш заједнички пријатељ Миша Параментић, у рубрици "Вечерњих новости" која се звала "Иза завесе" испричао догађај са фестивала у Сопоту. У једном тренутку, после један ујутру, одједном се појави Бата Стојковић с питањем: "Шта се овде ради?" Одговорим да се свира и пева. Пита ме: "Шта се,Зелени, свира? Хајде да чујем како се свира 'Стани, стани, Ибар водо'! Била је то његова омиљена песма. Ми кренемо. Сала је била веома акустична и изузетно је добро звучало. Баш смо се показали. Заврши се све, Бата извади повећу новчаницу и каже: "Види, Зелени, добро је. Али није за сто марака". И поцепа новчаницу на пола. Мени да једну половину, другу стави у свој новчаник... У августу 2001, на променади у Врњачкој Бањи, испред биоскопа "Звезда" седео је и пио своје пиће. Позвао ме је, а онда извадио ону половину и дао ми. Ја извадим мој новчаник, код мене друга половина. И као на филму, спојим их и одложим у коверту. Ставио сам је на неко скровито место, али тако вешто да сам успео да сакријем и од себе! Ни дан данас не знам где је. Надам се да ћу једног дана наћи. Сам овај догађај једна је од најлепших епизода - како филм живи после филма.
Препоручујемо
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
09. 01. 2026. у 13:58
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)