РУЖА СТАРА 40 МИЛИОНА ГОДИНА, ИРИС НИЦАО ТАМО ГДЕ ПЕРУН БАЦИ ГРОМ: Са промоције књиге "Како је цвеће стигло на свет"

ЈЕДАН од најстаријих цветова на планети је ружа, а трагови о њеном постојању стари су невероватних 40 милиона година. Нарочито је била популарна у Римском царству, као симбол богатства, па и расипништва. За најимућније допремана је и зими, бродовима из Египта, са обала мале Азије и из Шпаније.

В.Ц.С.

Ово се, између осталог, могло чути на промоцији књиге "Како је цвеће стигло на свет", словеначких ауторки Бреде Подбрежник Вукмир и Кларисе Јовановић, песникиње, преводитељке и музичарке, која је о њој и говорила, у београдској кафе-књижари "Штрик". Књигу је објавила издавачка кућа "Одисеја", а како је рекла Сандра Бакић Топаловић из ове куће, она доноси бајке, народна предања, митове и легенде у којима су било јунаци, било симболи - цветови.

Њих је Бреда Подбрежник Вукмир прикупила међу индијанским, арапским и европским предањима, а Клариса Јовановић их је стилски обрадила и литераризовала. Ове ауторке објавиле су сличну књигу и о дрвећу, али она још није преведена у Србији.

Но, вратимо се на ружу.

Са успоном хришћанства, како је објаснила Делорија Бунђа-Сајчић, историчарка и блогерка, када оно у четвртом веку постане државна религија, популарност руже опада, јер је повезују са паганством и расипношћу.

- Цвет број један постаје љиљан, Мадонин бели љиљан, као симбол Богородице, невиности и чедности. Када крсташи крећу у освајања, на походима откривају нове врсте ружа, доносе их у Европу, и тако ружа опет постаје "краљица цвећа" - каже Делорија Бунђа-Сајчић.

ФОТО: А. Илић

Као што одређене врсте цвећа имају идентичну симболику у различитим деловима света, и то још из периода када планета није била умрежена и њени делови међусобно повезани, тако друге врсте имају супротна значења. На пример, док се код нас, али и у Словенији, хризантема носи на гробље, у Јапану је то царски цвет и симбол династије. Висибаба у великом делу света, као весник пролећа, симболише наду и препород, док је у викторијанској Енглеској ношена на гробље.

На промоцији се чуо цео низ занимљивости. Рецимо, кадифе и георгине стигле су у европске баште бродовима из Мексика, са конквистадорима. Љутић је у средњем веку кориштен за лов и њима су мазани врхови копаља и стрела, да би животиња брже угинула, али је и тада, а нарочито у време Рима, кориштен и као отров у дворским сплеткама и заверама. Ирис је постао перуника код старих Словена. Дали су му име Перуна, свог бога громова и муња. Веровало се, где Перун пусти гром, ниче - перуника. Илири су, иначе, веровали да је ирис цвет богова, па га у јужној Далмацији и зову богиша.

- Стари обичај код православних Срба јесте да перунику носе у цркву, да буде освештана, па је затим каче на кућу, не би ли је штитила од громова - каже Делорија Бунђа-Сајчић. - Древни народи веровали су, иначе, да су цветови носиоци порука богова. Кадилице, љубичице, руже, ириси, љиљани појављују се често и на раскошним илуминираним манускриптима. Кадилица је симбол Светог тројства и Светог духа и често је сликана.

Клариса Јовановић подсетила је да се у анимистичком погледу на свет веровало да све, па и биљке, имају дух, да су живе особе, не инфериорне у односу на човека. У причама, бајкама и предањима цвеће може да укаже и на особине ликова, али башта може да буде и декор за дешавање радње. Од избора цвећа у њој зависи и атмосфера приповести.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара

09. 01. 2026. у 05:00

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације