БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)
У АРХИВУ Војводине представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната” аутора др Чемере Золтана у саиздаваштву Издавачке куће „ Прометеј” и Архива Војводине у Новом Саду.
Фото Архив Војводине
Историја региона који данас називамо Банатом била је протеклих миленијума уско повезана за историјом Подунавља, као пограничне области између различитих култура и цивилизација. Током античког периода ту се протезала граница између Римског царства и Барбарикума.
У доба развијеног средњег века, ова река је на потезу од данашњег Београда, па до Турн Северина, представљала границу, а простор Баната у његовом залеђу, пограничну област Угарске, у почетку наспрам Византијског царства, касније према Србији и Бугарској, а пред крај ове епохе и према Отоманској држави.
Периоди пограничних ратова, посебно византијско-угарски сукоби у 12. веку и турско-угарски сукоби у 14-16. веку, праћени упадима страних војски на тле Баната, изискивали су потребу за градњом бројних фортификација, првенствено на самој граници, у приобаљу Дунава.
Стога је ова област, посебно пред крај ове епохе (15-16. век) спадала међу најбољеутврђене границе позносредњовековне Угарске, са готово двадесетак краљевских каструма поређаних уз леву обалу Дунава, на потезу од Оршове до Торништа (Панчева).
О великом броју утврђења говори и сам овај рад који бележи готово стотину објеката одбрамбеног карактера од којих је један знатан део опстао у функцији током читавог средњовековног периода (градови попут Ковина, Харама, Темишвара или Оршаве).
О књизи су говорили Проф. др Ђура Харди, Зоран Колунџија оснивач и директор ИК "Прометеј" и др Небојша Кузмановић ,директор Архива Војводине.
Аутор дела упознао је публику са резултатима свог истраживања на основу прикупљене историјске, археолошке и топографске грађе, који говоре о две етапе у развоју у развоју војне архитектуре овог подручја. Прво раздобље траје од краја 10. до краја 13. века и обележено је постојањем жупанијских тврђава, као војно-економских и религијских центара својих подручја.
Друго раздобље трајало је од почетка 14., па до средине 16. века, а обележавају га два типа одбрамбених објеката – каструми, као централне тачке краљевских поседа или одбрамбене тачке на граници, односно кастелуми, као одбрамбени и резиденцијални објекти овдашње властеле.
Занимљиво излагање др Чемереа побудило је живу дискусију публике на завршетку промоције.Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивисткиња.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"СТРАШАН СКАНДАЛ!" Објављене наге фотке Сузане Манчић, муж тражио развод
"СКАНДАЛ страшан је то био за моје код куће. Муж није са мном причао пет дана."
06. 01. 2026. у 08:24
БРОБА И НЕИЗВЕСНОСТ: Водитељка морала на операцију кичме, постојао је велики ризик
ДА није отишла на операцију, целог живота би трпела бол...
06. 01. 2026. у 14:10
СПЕЦИЈАЛИТЕТИ СА ДВОРА ЦАРА ДУШАНА: Овако се јело у царској Србији (РЕЦЕПТИ)
НА двору првог српског цара, Душана Немањића који је државу проширио до неслућених размера, добре хране није недостајало
06. 01. 2026. у 19:35
ЖИВОТНА ПРИЧА ГЛУМИЦЕ: Отац био у Јасеновцу, са 27 година постала самохрана мајка
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић је рођена у Београду, 15. јуна 1952. године. Отац Јован, пореклом из Славоније, био је војно лице. Имао је тежак живот као младић. Провео је три године у злогласном логору Јасеновац, а цела породица му је убијена током Другог светског рата.
06. 01. 2026. у 20:35
СТИХОВЕ ПЕСМЕ "БОЖИЋ ЈЕ" ПЕВА ЦЕЛА СРБИЈА: Баја је свој највећи хит написао у манастиру
ПОЗНАТИ певач је песму написао у манастиру Крка...
07. 01. 2026. у 15:20
"УМИРЕМ, ХОЋУ У ЗЕМЉУ ДА ПРОПАДНЕМ" Цеца отворила душу: "Због Аркана сам доживела непријатности"
ПЕВАЧИЦА је открила да је њен покојни супруг био брутално искрена особа, због чега је понекад њој знало да буде непријатно.
06. 01. 2026. у 13:03
ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.
06. 01. 2026. у 12:49
БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.
06. 01. 2026. у 14:39
АКО ВАМ АУТО ПРОКЛИЗА: Савет аутомобилисте који може спасити животе - како безбедно возити по СНЕГУ
ЧЕДОМИР Бркић објаснио је како возачи треба да правилно очисте аутомобиле након снежних падавина, али и како да возе, управљају и понашају се у саобраћају.
05. 01. 2026. у 19:27
Најновије из рубрике
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије
ДОЧЕК нове године не везује се традиционално само за првојануарски концерт из Златне сале Музикфераја, већ и за још једно Штраусово дело, оперету "Слепи миш", коју је пре више од сто година у свој празнични репертоар уврстила Бечка опера, што су следиле куће широм света, као и наше Народно позориште, а једно од тих слављеничких извођења биће управо 30.децембра на великој сцени.
30. 12. 2025. у 15:54
МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа
ВЕЧЕ дивног камерног звука приредили су брачни и уметнички пар Миомира Витас и Константин Богино, у прелепој сали Музичке школе „Станковић“.
29. 12. 2025. у 10:02
Коментари (0)