ВЕЧНА МЛАДОСТ БОГИЊЕ ПРОЛЕЋА: Наставак обележавања 120 година Удружења "Лада", после Народног музеја, у Галерији `73
ДРУШТВО српских уметника "Лада" већ пуних стотину двадесет година траје захваљујући томе што негује склад између старог и новог, што је ослобођено свих предрасуда и што делује без унапред задатих стилско-естетских норми и ограничења било које врсте, записао је, поводом обележавања овог јубилеја у Народном музеју, музејски саветник Петар Петровић, аутор изложбе "Лада 120 пролећа", која ће трајати до 24. марта.
Шешир, без наслова, дело Неше Париповића,Фото В.Поповића
А другог дана пролећа, 21. марта, наше најстарије уметничко удружење наставља да слави своје трајање, отварањем изложбе "Јубиларно пролеће Ладе у Галерији `73. Поставка је осмишљена тако да укаже на континуирану делатност, дуготрајност и савременост "Ладе", као важног ослонца у очувању националног уметничког наслеђа, и чини целину са оном у Народном музеју, отворене на Сретење.
Фото промо
Замишљене да буду комплементарне, обе поставке чине пресек данашњих уметничких тенденција присутних у "Лади". Обе поставке тако доказују гесло овог удружења да се уметност стално мења, обнавља и вечно тече, попут словенске богиње пролећа по којој је "Лада" добила име.
Фото промо
- Погледом на поставку у Галерији '73, видљиво је да се историја "Ладе" не пише, она протиче и сходно томе се и мења. Традиција славних претходника обликује данашњу "Ладу", али то не значи да је ограничава. "Лада" остаје верна циљевима које су оснивачи зацртали пре 120 година, али еволуира и тумачи их на различите начине прилагођене данашњем времену - истиче Наталија Церовић, историчарка уметности и ауторка текста за каталог изложбе на Бановом брду, настале из сарадње "Ладе" са Галеријом 73.
Радови 16 уметника
ДО 2. априла тако ће бити изложена дела 16 уметника, и то Зорана Н. Ђорђевића, Петра Ђузе, Уроша Ђурића, Дивне Јеленковић, Данице Карађорђевић - Дане МААР, Радомира Кнежевића, Зорана Кузмановића. На поставци се налазе и радови Гордане Мирков, Љиљане Мићовић, Јована Мрђеновачког, Неше Париповића, Димитрија Пецића, Драгане Б. Стевановић, Ефимије Тополски, Мирољуба Филиповића Филимира и Ивана Шулетића.Поставка ће представити дела 16 активних чланова "Ладе", чије различитости, како тврде организатори, тежи да прикаже уметничке слободе, својствене овом удружењу, које негује активни однос између традиционалног и модерног, без унапред утврђених норми и предрасуда.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЧЛАН БЕНДА ДНК МЕЂУ ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА ПОЖАР У КОЧАНИМА: Чак 40 дана био на интензивној нези, ево како је сада
ЗДРАВСТВЕНО стање Владимира Блажева-Панча, члана бенда ДНК, који је задобио тешке повреде и хоспитализован је у болници Систина, побољшава се, објавио је Скопје1.
01. 05. 2025. у 16:33
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Шта је "СВЕТА СВАДБА" - сурови Ђурђевдански обичај гурања девојака у реку?
НА ЂУРЂЕВДАН, уз песму и смех, девојке се традиционално “шале” тако што их другарице гурну у реку. Иако данас делује као забавна игра, овај обичај има корене у архаичном култу водене жртве. Српски митолог Веселин Чајкановић сматра да се иза ове радње крије ритуална супституција људске жртве – обред којим се божанству реке симболично приноси невеста, како би донела плодност пољима.
02. 05. 2025. у 08:11
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Најновије из рубрике
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
КЊИЖЕВНА ДИПЛОМАТИЈА, ИЛИ СЛУЧАЈ КОМЕДИЈАНТ: Андрић, “Проклета авлија” и Михиз - мала историја једне велике књиге
ОВЕ године навршена је половина века од смрти Иве Андрића.
30. 04. 2025. у 17:29
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ, ПЕСНИК: Лубардине боје у сенци гаврана
КАД Вид добије други ритам / За чула то је награда / И над сваком се сликом питам / Што ме призива Лубарда .
30. 04. 2025. у 15:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи
ДО 30. априла у Галерији Задужбине Илије М. Коларца траје једна несвакидашња изложба.
30. 04. 2025. у 14:00
Коментари (0)