ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Као у огледалу - свет је позорница

ПРЕДСТАВУ "Страх у опери" (драматург Исидора Милоса­вљевић), ауторка позоришног комада, Јелена Мијовић је засновала на прози Дина Буцатија, пуној фантастике, алегорије и апсурда.

фото Приватна архива

Једна мајка, Ђилда, чистачица у опе­ри, у вечери премијере, присиљена је да се бори за своју оклеветану кћер (Милица Трифуновић), а та се борба пре­лива и на сву децу, све људе, сав свет који грца у неправди потрошачкиг друштва. Мајку игра Светлана Бојковић, па је "позориште потказало живот" (Д. Ковачевић) и револуцио­нарност Бојковићеве учинио савременијим на сцени, него што то код Буцатија бива.

Редитељ Иван Вуковић је срчано вукао конце овим дра­матуршким функцијама, готово до последњег шармантно шаблонизованих - директорка опере (Драгана Ђукић), славни диригент (Ненад Ћирић), градоначелниковица (Је­лена Ђокић), манипулативни уметник (Владислав Михаи­ловић)... Своје познато умеће да оживи и мање уверљиве ликове показао је на примеру градоначелникове кћери, која је присиљена да пева, иако не жели (одлична Сузана Лукић), кћери чистачице, као и два смешна свеца, који пате од овоземаљских сујета (Тихомир Станић и Лука Грбић). И ту је увелико пропуштена шанса да се од шаљивог ново­печеног свеца, Светог Гончила Луке Грбића, сачини читава једна представа у представи, јер овај глумац то може, и зна како да своје многе таленте употреби савршено. Иако је до краја био неодољив, његов лик је на крају, као обичан чо­век, коме је због доброчинства одузет "чин", био помало неуверљив у својој доброти и некако невољно смушен. А Грбић је могао и то бриљантно да одигра. Није, из непозна­тих разлога.

"Страх у опери" је могла да буде убитачна алегорија на страх оних о којима се на демонстрацијама извикују погрд­не пароле. На пола пута између апсурда и натурализма, са скретањем у мелодраму и комедију коју је прославио ита­лијански нобеловац, Дарио Фо, ова представа је остала за­бавно вече у Атељеу 212, које и само зна да покрене рево­луцију, што се и догађало у историји ("Коса). Добра подела, велики труд гласовитих уметника, потпомогнутих младим снагама, у оперетској сценографији Андреје Рондовића и шаблонизованим костимима Велимирке Дамњановић изазвали су ефекат успеха, какав се и очекивао, који много дугује и живој, атрактивној појави перформерке и композиторке, Ирене Драговић... Много асоцијација на данашњу ситуацију класне и пар­тијске борбе, истинитост незнања родитеља, шта раде и како живе њихова деца, слобода избора и, на крају, и људска права - свега тога је било у том позоришту, где се играла опера о убиству деце од пре Христа...

Сувише атракција за интегралан доживљај и озбиљну анализу и те, и ове сад ситуације. n

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Близу школе, далеко од Бога

06. 03. 2024. у 07:40

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Добри војник и лоши ратови

26. 02. 2024. у 10:48

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мама или самоћа

12. 02. 2024. у 07:00

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ни магија, ни реализам

18. 12. 2023. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације