ЧУГУНОВ О САВРЕМЕНОМ ЧОВЕКУ И СВЕТУ : Познати руски писац приредиће предавање у Матици српској
РУСКИ књижевник Владимир Аркадјевич Чугунов, чија су дела преведена и на српски језик, приредиће у среду, 14.фебруара (12.00 сати) предавање на трибини „Савремени човек и савремени свет" у Матици српској.
Фото: Библиотека Матице српске
Рођен је 1954.године у у Нижњем Новгороду (тада град Горки). Од 1972. до 1974. служио је војску у ДДР. После демобилизације из војске, радио је као мајстор за моторе у Фабрици аутомобила у Горком, у фабрици средстава везе „Попов“ уистом граду ,а био је и регулатор радио апаратуре.
Такође, четири године радио је на илегалним налазиштима злата у Иркутској, Кемеровској и Амурској области и у Алтајском крају. Дипломирао је на Литературном институту "Горки" и Педагошком Универзитету у Нижњем Новгороду (смер практична теологија).
Аутор је књига прозе: „Руски дечаци“, „Сањар“ (2017. године роман објављен у Италији, 2018. године – друго издање, 2022. године објављен у Србији), „Млади“ (прва књига тетралогије), „Невеста“ (друга књига тетралогије), „Причешће“ (трећа књига тетралогије), „Девети сат“ (четврта књига тетралогије), „Провинцијска апокалипса“ (2019. године објављен и у Италији), „После катастрофе“, „Плач Адама“, „Наше љубави“, „Запуштена башта“ (2019. године објављен у Италији), „Црква воинствујушча“, „Сеоце“ (2016. објављена у Србији) и много других.
Добитник је Међународне литературне награде Ф.М. Достојевског за роман „Провинцијска апокалипса“, Сверуске литературне награде Горког за књигу „Црква воинствујушча“,затим Сверуске литературне награде "Александар Невски" за романе „Млади“ и „Невеста“ и бројних других признања. Учесник је првог „Салона руске књиге у Паризу“, међународних сајмова књига у Београду, Франкфурту на Мајни и Москви.
осим књиге „Сеоце“, на српском језику објављени су његови романи: ,,Сањар "( Центар Алфа и Графички атеље Дерета) као и ,"Наше љубави" у издању Центра Алфа и Чигоје.
Живи у старинском селу поред Волге у Николо-Погост Гроденцком региону Нижње Новгородске области.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
ЧЛАН БЕНДА ДНК МЕЂУ ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА ПОЖАР У КОЧАНИМА: Чак 40 дана био на интензивној нези, ево како је сада
ЗДРАВСТВЕНО стање Владимира Блажева-Панча, члана бенда ДНК, који је задобио тешке повреде и хоспитализован је у болници Систина, побољшава се, објавио је Скопје1.
01. 05. 2025. у 16:33
Шта је "СВЕТА СВАДБА" - сурови Ђурђевдански обичај гурања девојака у реку?
НА ЂУРЂЕВДАН, уз песму и смех, девојке се традиционално “шале” тако што их другарице гурну у реку. Иако данас делује као забавна игра, овај обичај има корене у архаичном култу водене жртве. Српски митолог Веселин Чајкановић сматра да се иза ове радње крије ритуална супституција људске жртве – обред којим се божанству реке симболично приноси невеста, како би донела плодност пољима.
02. 05. 2025. у 08:11
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Најновије из рубрике
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
КЊИЖЕВНА ДИПЛОМАТИЈА, ИЛИ СЛУЧАЈ КОМЕДИЈАНТ: Андрић, “Проклета авлија” и Михиз - мала историја једне велике књиге
ОВЕ године навршена је половина века од смрти Иве Андрића.
30. 04. 2025. у 17:29
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ, ПЕСНИК: Лубардине боје у сенци гаврана
КАД Вид добије други ритам / За чула то је награда / И над сваком се сликом питам / Што ме призива Лубарда .
30. 04. 2025. у 15:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи
ДО 30. априла у Галерији Задужбине Илије М. Коларца траје једна несвакидашња изложба.
30. 04. 2025. у 14:00
Коментари (0)