ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Господар идеје о болесној жени

"ГАЗДА идеје о слободној жени" је крилатица Душана Ковачевића, из једне од његових најпознатијих комедија.

фото Приватна архива

"То кад увати, не пушта" Миодрага Караџића је директна илустрација за Ковачевићеву дидаскалију. У Звездара театру, ову наоко комедију, Милан Караџић је поверио Милутину Мими Караџићу и Нели Михајловић, да представе Новицу и Иконију, стари брачни пар, модел за патријархални породични поредак, овога пута - црногорски. Није да је у другим балканским крајевима другачије, али је ова дуодрама писана "по црногорски", што јој даје додатни шарм и заводљивост, али и скреће у основи трагичну причу ка идеји, да је биће народа, па и његов менталитет, у језику, овде до краја израбљено.

Новица је хипохондар и ленштина, по цео дан у кревету, а Иконија је стуб куће, по савијеним леђима би се рекло, и имања, врећа за ударање у циљу терапије против рушења непостојећег, а ултимативног домаћиновог ауторитета.

Миодраг Караџић, као што смо се много пута уверили ("Ђекна...") има евидентан дар да на сцени, и, нарочито, у масовним медијима, створи карактер препознатљив свима, а довољно карикатуралан, да му се гледалац подсмехне. Новица, из ове дуодраме, писан је, највероватније за Миму Караџића, који је срастао са таквим ликовима и зато му се верује до краја, да они, толико накарадни, заиста постоје. Иконија, пословично изврсне Неле Михајловић, у драматуршком смислу, макар на позоришној сцени (можда не и на ТВ екрану) задаје гледаоцу дилему о границама у којима људско биће може да поднесе партнерску осионост, бахатост и насилност, где је крај тим мукама и који је лек за оволико угњетавање. Позоришна уметност би, ако представа није постављена само за забаву верног ТВ гледалишта, захтевала такав одговор. Грч у стомаку је чешћа реакција на Новичин егоизам и непрестано унижавање Иконије, која се, уморна, повијена, и, чујемо, болесна, повинује свим његовим наредбама, уз ретке примедбе на његово ибијевско претеривање у хвалисању и описивању сопствених умишљених здравствених проблема. Кад сазнамо да је Иконија тешко болесна, а доживимо и њен бег из болнице, јер не може да га остави без своје помоћи, упитамо се о стварној теми ове прокламоване урнебесне комедије. Није ли то недопустиво насиље, које је и законом кажњиво? Љубав, заиста, нема везе с тим, осим према самоме себи.

Фото Танјуг

Необично је у режији Милана Караџића да су све радње на сцени приказане "кобајаги" (сипа се из празног посуђа, све је условна радња, коју гледалац мора, за разлику од експлицитности текста, да замишља). У натуралистичком декору Бориса Максимовића и реалистично тачном костиму Драгице Лаушевић, овај редитељски "трувај" делује само као његова мала воља да тај детаљ, како би иначе на ТВ било, реши успешније. Танго, који Владимир Петричевић "подмеће" под ову трагичну фарсу једини је савезник уопштавања, које је циљ укидања овде неопходне конкретне физичке радње.
Није било много смеха на премијери.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Заводљивост осуђивања

01. 11. 2023. у 14:49

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Путник кроз љубав - Петер Хандке "Дон Хуан",режија Љубиша ристић, КПГТ

23. 10. 2023. у 14:17

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Удомљавање по свим правилима

19. 10. 2023. у 13:34

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Будимо потомци, да бисмо били преци-Ивана Сајко: JEANNE. Режија: Ања Суша. Позориште Рикстеатер и Драматен, Шведска

16. 10. 2023. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације