РАЗГОВОР С МРТВИМА, ЛЕТЕЊЕ И ПОТРАГА ЗА СМИСЛОМ: Додељене чувене књижевне награде "Гонкур" и "Ренодо"
ЛАУРЕАТ књижевне награде "Гонкур" је широј публици мало познати француски писац Жан Батист Андреа за роман "Бдети над њом" у издању "Иконокласта".
Фото: AP Photo
Жири је јуче у познатом париском ресторану "Друан" у другом арондисману по традицији доделио и награду "Ренодо", а добитница је Ан Скот за дело "Дрзници" чији је издавач "Калман Леви".
"Бдети над њом" је интимна прича о имагинарном, сиромашном италијанском скулптору по имену Мимо Виталијани и богатој маркизовој кћерки Виоли, његовој космичкој близнакињи, која сањари да лети и разговара са мртвима, писана у трећем лицу, али у аутобиографској форми. Аутор је радњу сместио у земљу свог порекла током двадестог века, а све прати и појава фашизма на италијанској Чизми.
Жан Батист Андреа је рођен 1971. године и ово је његов четврти роман. Претходно је, двадесет година, радио као филмски сценариста и редитељ. Сан му је био да пише књиге, а његов први рукопис одбијен је пенаестак пута. До сада је објавио романе "Моја краљица", "Сто милиона година и један дан" и "Ђаволи и свеци", а ове године већ је добио награду "Фнак".
- Ово је велики тренутак емоција, управо сам избрисао сузе у таксију – поручио је Андреа, када је сазнао да је награђен, додајући да му је то "један од најлепших тренутака у животу".
Критичари његово дело описују ка метафизичку фреску око скулптуре и медитацију о присуству и одсуству. Кандидати за "Гонкура" били су и Неж Сино за роман "Тужни тигар" која је добила награду "Фемина", Гаспар Кениг за "Хумус" и Ерик Рајнхард за "Сара, Сизан и писац".
Роман "Дрзници" који је написала Ан Скот (58) говори о срушеним сновима, самоћи и апсурду данашњег времена. У средишту је Алекс, композиторка филмске музике, која одлучује да промени живот, напусти престоницу и оде да живи далеко и сама. И ауторка је претходно одлучила да Париз замени Бретањом, па критичари у томе виде и "двоструку фикцију". Њен роман се посматра као суптилна потрага са смислом у савременом добу.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЧЛАН БЕНДА ДНК МЕЂУ ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА ПОЖАР У КОЧАНИМА: Чак 40 дана био на интензивној нези, ево како је сада
ЗДРАВСТВЕНО стање Владимира Блажева-Панча, члана бенда ДНК, који је задобио тешке повреде и хоспитализован је у болници Систина, побољшава се, објавио је Скопје1.
01. 05. 2025. у 16:33
Шта је "СВЕТА СВАДБА" - сурови Ђурђевдански обичај гурања девојака у реку?
НА ЂУРЂЕВДАН, уз песму и смех, девојке се традиционално “шале” тако што их другарице гурну у реку. Иако данас делује као забавна игра, овај обичај има корене у архаичном култу водене жртве. Српски митолог Веселин Чајкановић сматра да се иза ове радње крије ритуална супституција људске жртве – обред којим се божанству реке симболично приноси невеста, како би донела плодност пољима.
02. 05. 2025. у 08:11
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Најновије из рубрике
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
КЊИЖЕВНА ДИПЛОМАТИЈА, ИЛИ СЛУЧАЈ КОМЕДИЈАНТ: Андрић, “Проклета авлија” и Михиз - мала историја једне велике књиге
ОВЕ године навршена је половина века од смрти Иве Андрића.
30. 04. 2025. у 17:29
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ, ПЕСНИК: Лубардине боје у сенци гаврана
КАД Вид добије други ритам / За чула то је награда / И над сваком се сликом питам / Што ме призива Лубарда .
30. 04. 2025. у 15:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи
ДО 30. априла у Галерији Задужбине Илије М. Коларца траје једна несвакидашња изложба.
30. 04. 2025. у 14:00
Коментари (0)