ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Свет у коме смо заробљени
Флоријан Зелер: "Отац". Редитељ: Паоло Мађели. Атеље 212
Новости
Мађели компонује Зелеровог "Оца" као музичку партитуру, неку врсту џезирања, у коме се не зна шта је следећа музичка тема и у ком жанру ће бити. На реч о појави кћери Ане, уместо Хане Селимовић, појави се Драгана Варагић. Пјера, Марка Грабежа, волшебно мења Иван Михајловић. А све се догађа у глави Оца, Војислава Брајовића, који чудесно миксује стварност и сновиђење, благослов старачке деменције.
КОИКОИ, музичка група, у којој наступа и Марко Грабеж, прати својим добро темперованим тоном и сонговима (текстови Ђоја Мађели), додаје значење, не само тумачење истини, у коју Отац верује и којом покушава да поправи свет око себе. А тај свет је непоправљиво побркан заборавом, од кога, по његовом тумачењу, сви пате, осим њега самог. Клопка у коју деменција затвара човека катапултира га у потпуно нови свет, који, као иза Алисиног огледала, поседује сопствена правила, који други, "размађијани", просто не разумеју.
Војислав Брајовић је ову трагикомичну причу за једног глумца одиграо раскошно и зачудно, непрестано смењујући разум и оно друго, подједнако уверљиво. Хана Селимовић је његову кћер Ану представила као брижну, модерну жену, којој очева деменција није само проблем због тешкоћа које производи, већ изазива код ње и известан страх од непредвидивости људске природе, изненадне промене, која неочекивано стиже. "То је био човек, кога сам се бојала" је реченица, која открива корен Аниног војничког васпитања. А лакоћа, са којом Отац манипулише истином (не знамо је ли тога свестан), индикативно представља њега ранијег, арогантног, бахатог, можда насилног...
Марко Грабеж и Иван Михајловић су момци из стварног света, без стрпљења за туђе муке и желе брза и безболна решења. Драгана Варагић је спретно варирала повремено кћер Ану, медицинску сестру, Неку жену по вољи писца. Исидора Симијоновић је била насмејана, нежна, љубазна Лаура, неговатељица, која доноси анђеоско у већ плутајући Очев свет.
После "Сина", који је одјекнуо аутентичном трагедијом младалачке "насмејане депресије", "Отац", други део Зелерове трилогије ("Мајка" је трећа), суочава са црним хумором старости, која је проблем за друге, али не и за Оца самог. Тај свет, у кога њега крај живота смешта, логичан је и чвршће повезан, него онај, који се нама, па и у овој драми, представља као стваран. Ко смо? Куда идемо? Фиктивна су питања, а одговор зависи од тога, кога питате.
Значајно је да нам се у Атељеу даје могућност да учествујемо у изврсној Зелеровој драматургији, а повратак на ову сцену Мађелија и Брајовића је радост и добитак.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)