ПРЕДСТАВА "Кад су цветале тикве" наишла је на велико интересовање публике, на различит одјек критике и на врло грубу и оштру реакцију власти. После пет извођења скинута је с репертоара Југословенског драмског позоришта захваљујући "будности" Едварда Кардеља, али и гневу самог Јосипа Броза Тита, који је у говору о Михаиловићевој драми поменуо оне који подривају темеље социјалистичког друштва. Повлачењу драме са позоришне сцене допринео је и Киро Глигоров, који премијерно извођење у Југословенском драмском позоришту није одгледао до краја.
vi sad kao fini pa pisete svasta protiv jugoslavije,.pisite malo protiv vladara koje stalno vadite iz grobova kao slavne licnosti a oni zivjeli na grbaci kmetova i seljaka i prostituisali se,.zaista ste primitivci a dokaz su vam rialiti sou.to trba pod hitno zabraniti ali ne.primitivci se hrane takvim nemoralnim stvarima.
Obrali smo mi vaš - ,,demokratski " bostan. A, naše ,,rasvetale"
( od DOS/manlije Priivatizacije ) ,,tikve", samo što ne eksplodiraju.
Jeste. Ali, kome ja to pišem ?! Onim, koji obožavaju da udraju po ljudima, koji su vodili državu u kojoj je moja Srbija, bila među srednje razvijenim zemljama u Evropi.A, danas ? Bolje je da ne psujem !
МОЈ карактер је такав какав је и не могу много да га мењам. Никог нисам остављала равнодушним, ни када сам била потпуно непозната, јер је моја појава интензивна и не остављам ништа недовршено. Песме бирам најпре према томе шта највише волим, потом по ономе шта људи највише траже да чују, а и консултујем се ипак мало и са својом публиком, са неким људима који воле моју музику.
ПРОЈЕКАТ са којим ће Црна Гора наступити на 19. Бијеналуархитектуре у Венецији , а чији аутори су Иван Шуковић, Дејан Тодоровић и Емир Шехановић, реализован је у сарадњи са Институтом за молекуларну генетику и генетски инжењеринг Универзитета у Београду.
АКО свака земља донесе по један успех, заједно можемо да саставимо глобални алат за прилагођавање будућности, сматра архитекта и инжењер Карло Рати, уметнички директор - кустос 19. Бијенала архитектуре у Венецији, у оквиру чијег вернисажа је у Ђардинима од 8. маја отворена поставка у павиљону Србије.
У ОПЕРИ Ђакома Пучинија "Боеми" која је на репертоару 10. маја на Великој сцени Народног позоришта (под диригентском управом Александра Којића) - улогу Мизете први пут певаће солисткиња Опере националног театра Весна Ђурковић.
НАРОДНО позориште у Београду именовало је Драгољуба Бајића, истакнутог оперског уметника и музичког педагога за новог директора Опере, који је на ово место дошао после одласка са функције Жељка Лучића.
dusko
22.03.2023. 14:48
vi sad kao fini pa pisete svasta protiv jugoslavije,.pisite malo protiv vladara koje stalno vadite iz grobova kao slavne licnosti a oni zivjeli na grbaci kmetova i seljaka i prostituisali se,.zaista ste primitivci a dokaz su vam rialiti sou.to trba pod hitno zabraniti ali ne.primitivci se hrane takvim nemoralnim stvarima.
Ivan Jovan
22.03.2023. 21:35
Obrali smo mi vaš - ,,demokratski " bostan. A, naše ,,rasvetale" ( od DOS/manlije Priivatizacije ) ,,tikve", samo što ne eksplodiraju. Jeste. Ali, kome ja to pišem ?! Onim, koji obožavaju da udraju po ljudima, koji su vodili državu u kojoj je moja Srbija, bila među srednje razvijenim zemljama u Evropi.A, danas ? Bolje je da ne psujem !