„ЗМАЈЕВА НАГРАДА“ УРУЧЕНА МИОДРАГУ РАИЧЕВИЋУ: Матица српска свечано обележила 197. рођендан

МАТИЦА српска у Новом Саду 197. рођендан обележила је вечерас свечаном седницом на којој је начињен осврт на позамашну издавачку делатност у минулој години, уручено је најстарије и најпрестижније песничко признање Змајева награда,а традиционална беседа била је овом приликом посвећена кнезу Михајлу Обреновићу поводом двестоте годишњице његовог рођења.

Фото: Ј. Симић

Председник жирија Змајеве награде проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, Змајеву награду, најстарије књижевно признање на српском културном простору које се додељује за најбољу књигу поезије, уручио је лауреату Миодрагу Раичевићу за збирку "О стварима које је Хомер пропустио” у издању београдског "Граматика”.

- Данас када у овом свечаном часу примам као велику благодарност награду која носи име Јована Јовановића Змаја у дану када Матица навршава 197 година од свог оснивања, осећам велико задовољство и понос што Матица утискује свој вековни печат издвајајући моју књигу и додељујући јој награду највећу и најзначајнију у српском роду – рекао је Раичевић у веома емотивном обраћању присутнима на свечаности коју је увеличао и глумац Југослав Крајнов казивањем неколико песама из награђене збирке.

Подсетимо, Матичин жири  -  проф.др Јован Делић, књижевни критичар Желидраг Никчевић и песници Иван Негришорац, Селимир Радуловић и Ћорђо Сладоје – једнодушно је оценио да је "у питању необичан, редак, предрагоцен спој онога што је најгушћа меланхолија, осећање пролазности, успомена, с једне стране, и невероватан хумор који истовремено ту меланхолију прати из песме у песму".

Ј.Симић

У осврту на минулу годину Матичин потпредседник проф. др Срђан Шљукић подсетио је на богату издавачку  продукцију – објављено је 28 књига, као и Летопис и други бројни часописи, приређене су и свечаности у част јубилеја - Васка Попе, Дејана Медаковића, Борислава Михајловића Михиза, Јакова Игњатовића, Душана Радовића... Веома значајан подухват представља и оснивање  Омладинског одбора који већ, како је речено, ради на идеји да глас и идеје младих интелектуалаца буду још снажније присутне у Матици. 

Традиционална Свечана беседа овога пута била је посвећена кнезу Михајлу Обреновићу (1823-1868). Др Игор Борозан, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, другог сина Милоша Обреновића и владара Србије у два наврата  осветлио је из угла историје уметности.

- У склопу популаризације кнежевог лика, али и репрезентације династије Обреновић уметност је имала кључну улогу. Изглед и функција владарских представа су смештене у међупростор између намера оних који су у медијски етар пуштали кнежеве слике и очекивања претпостављених конзумената.- беседио  је Борозан окупљеним  поштоваоцима најстаријег српског књижевног, културног и научног друштва у Срба.

Фото: Ј. Симић

Тако је већ за време прве (1839-1842), а поготово друге владавине кнеза Михаила (1860-1868), визуелним језиком стварана јавна владарева слика. Пропагандни механизам  који је емитован са двора, и у коме су учествовали учени јавни радници, уметници (Анастас Јовановић, Стева Тодоровић...), и уз вероватни удео самог монарха, настојали су да владарев лик популаришу, и тако учине доступним ширим круговима јавног мњења.

У ту сврху су посебно важну улогу имали владареви портрети. Поред високо цењене технике уља на платну лик кнеза Михаила је дистрибуиран и у масовним медијима. У време технолошког бума и убрзања протока визуелних информација кнежев лик је популарисан у новим медијима: фотографија, литографија, разгледнице што је произвело невиђени пласман кнежевог лика.

- После  трагичног кнежевог убиства у Топчидеру започет је ангажовани процес креирања култа кнеза мученика што је указало на идеолошке, политичке, идентитетске, естетске и друге оквире времена, али, и потврдило континуитет употребе уметности у пропаганде сврхе.- рекао је, између осталог, Борозан о српском владару убијеном недалеко од Хајдучке чесме на Кошутњаку а сахрањеном у Саборној цркви у Београду.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЗМАЈЕВА НАГРАДА РАИЧЕВИЋУ: Матица српска доделила престижно песничко признање

03. 02. 2023. у 21:43

Култура

1 1

ЕКСКЛУЗИВНО Последња песма Десанке Максимовић: Овим стиховима је предсказала своју смрт

14. 02. 2023. у 17:40

Култура

0 4

ВЕРОВАЛИ СМО ДА СМРТ НЕЋЕ ДОЋИ ПО ЊУ: Наша најстарија глумица Бранке Веселиновић почива у Алеји заслужних грађана (ФОТО)

14. 02. 2023. у 21:00

Додатак Култура

0 0

АЗБУКА ПО ДУШКУ: Омаж двојици великана из пера Мирослава Максимовића

14. 02. 2023. у 14:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације