ФИЛМСКА КРИТИКА - ХАЈНЕ И ДЕСАНКА У ЛОГОРУ СМРТИ: "Пето писмо Хилде Дајч", режија Ивица Видановић, Србија, 2023.
ФИЛМ је још незамењив чувар сећања и то остаје упркос неутралној технологији која га је поништила и од њега направила синтетичку покретну слику.
Фото Принтскрин/Промо
Забележени призори, фотографије и жива реч делују јединственом силом физичке присутности на екрану, а она је увек аналогна садашњости. То магијско својство кинематографа још увек га држи у самом језгру културе сећања, тековине нашег доба која све више добија на значају. Такав је случај и са документарно-играним филмом "Пето писмо Хилде Дајч", у режији Ивице Видановића којим је београдски Музеј геноцида, уз помоћ "Филмских новости" и других обележио овогодишњи дан Холокауста. Реч је о нарацији младе београдске новинарке која прикупља материјал за причу о концентрационом логору на Сајмишту и притом открива и чита четири лична писма сасвим младе београдске Јеврејке Хилде Дајч, која се 1941. изненада обрела у деветом кругу пакла, о коме није могао ни да сања цивилизовани свет.
У логор је Хилда понела стихове Хајнеа и Монтењеве есеје: то је чињеница која је представљала један узвишени контрапункт. Она је, наиме, била активни члан литерарне дружине Прве женске гимназије на Ташмајдану, школска другарица моје мајке, чланице истог културног клуба и Хилдне вршњакиње (рођене су биле исте, 1922. године, што значи да су 1941. имале по деветнаест година!). Пише Хилда да је то, ђачко доба било њено најсрећније, бајковито време. Слично ми је говорила и моја мајка, сећајући се чувене директорке гимназије Даринке Јаношевић и професорке српског језика и књижевности Десанке Максимовић, која је и руководила литерарном секцијом школе, што се може осетити и из Хилдних писама, прожетих префињеним и елегичним тоновима и суздржаним емоцијама. Чује се добро да је Десанка литерарно васпитала цео овај нараштај.
Фото Принтскрин/Промо
Сада се присећам да ми је мајка причала како је у логор на Сајмишту, преко залеђене Саве, носила неке џемпере и ћебад, јер се све ово догађало у хладну зиму прве године рата. Хилда је писала школским другарицама Мири Новак и Нади Петровић, са којима се чак и сретала у неким уџерицама у Савамали, јер је била добровољна болничарка у јеврејској болници др Алкалаја у самом логору и врло често помагала при довлачењу лешева помрлих и њиховог сахрањивања на Јеврејском гробљу у Београду. Била је то страшна извесност младих бића, до јуче пуних радости, елана и вере у живот.
Ужасна стварност звала се, међутим, Judenlager Semlin, логор смрти за Јевреје у Земуну, на територији Независне Државе Хрватске, коју је Павелић радо уступио Немцима "под увјетом да у њему нема српских стражара те да све финансије сноси прекосавска Србија". Логором је искључиво управљала немачка Einsatzgruppe под командом оберфирера (СС пуковника) Емануела Шефера, шефа безбедности РСХА за окупирану Србију, који је директно одговоран за ликвидацију готово целокупног јеврејског становиштва (од укупно 16.800 Јевреја колико је тада живело у Србији и Банату убијено је њих 14.800, од тога 6.320 у логору на Сајмишту, тј. у "душегупки" између Сајмишта и Јајинаца, као и Хилда Дајч и цела њена породица) о чему је, не без извесног поноса, известио Шефер у Берлин, хвалећи се да је Србија под његовом надлежношћу и његовим трудом очишћена од Јевреја (Judenfrei).
Шефера су после рата ухватили Енглези и добио је шест и по година затвора, од чега му је пола опроштено и умро је као пензионер у Западној Немачкој 1974, док су командант лагера Андорфер и његов помоћник Енгел, обoјица есесовци, добили краће казне и пуштени на слободу из "хуманитарних разлога". Логор на Сајмишту наставио је, међутим, своју "мисију смрти" све до маја 1944, када је разорен у савезничком бомбардовању и поново предат усташама, који су последње затворенике, неколико стотина Срба из Хрватске (од 31.972 мученика, углавном Срба, који су прошли кроз логор између маја 1942. и јула 1944. и којих је овде побијено 10.626), одвели у Јасеновац, а логором Сајмиште завладала пустош.
Све ово имамо на уму кад говоримо о геноциду и култури сећања. Зато је добро што о овој култури (и кроз филм!) сада води рачуна Музеј геноцида у Београду, који ће имати у виду целу језиву прошлост овог места. Ово стратиште Срба, Јевреја, Рома и антифашиста других народа требало би да нас заувек опомиње на време нацизма, које, видимо то и у данашњем свету, још није прошло.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
НЕОЧЕКИВАНА ИЗЈАВА БЕРБОКОВЕ О ХАРКОВСКОЈ ОБЛАСТИ: Болно признање немачке министарке
НЕМАЧКА министарка спољних послова Аналена Бербок признала је озбиљне потешкоће за Оружане снаге Украјине у Харковској области.
18. 05. 2024. у 12:12
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД
БИВШИ амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би за пет месеци преосталих до избора у САД могао да избије трећи светски рат због неспособности актуелног америчког руководства.
18. 05. 2024. у 09:45
КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ
КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.
18. 05. 2024. у 11:47
Прочитајте више
СРПСКА КОШАРКА ТУГУЈЕ: Преминуо један од двојице тренера који су све освојили са репрезентацијом
ТУЖНЕ вести за српску кошарку стигле су ове суботе. У 79. години преминуо је професор доктор Миливоје Каралејић.
18. 05. 2024. у 20:39
ШОК: Фудбалер Србије се опростио од репрезентације
ИЗНЕНАДИО је све Филип Ђуричић одлуком да се опрости од дрес репрезентације Србије.
18. 05. 2024. у 21:58
ЛЕТОВАЊЕ ОД 380 ЕВРА: Хит понуда - авионом на 8, 11 или 12 дана на овој дестинацији (ФОТО)
Место где пустињски пејзажи оживљавају авантуристички дух, а Средоземно море позива на потпуно опуштање. И то на само око 2 сата лета од Вас!
18. 05. 2024. у 09:36 >> 13:03
ЛОШЕ БИХ СЕ ОСЕЋАО ДА МЕ НЕДОСТОЈНИ БРАНЕ: Ненад Јездић о "громогласном" ћутању колега поводом забране његове представе на Ким
У КОМЕНТАРУ под насловом "Тишина" у јучерашњим "Новостима" констатовали смо да се нико из позоришне бранше (осим Секретаријата за културу, УДУС-а и глумца Милана Марића) није огласио у знак протеста што је екипи представе "Књига о Милутину" и Ненаду Јездићу забрањен улазак на КиМ,а самим тим и могућност да одигра ову монодраму у Косовској Митровици и Лепосавићу.
18. 05. 2024. у 13:45
РАЂАЊЕ ДЕВЕТ СУНАЦА: Цртежи, слике и "Пећина", академика Тодора Стевановића, пред публиком у Сомбору
ЗА дела академика Тодора Стевановића, која ће се од вечерас наћи на изложби "Генеза", у Културном центру "Лаза Костић" у Сомбору, наша угледна историчарка уметности Љубица Буба Миљковић написала је да су "одраз наизглед неухватљивог и неразумљивог, садржаног у човеку, у друштву, сваком бићу и космосу, покушај да се одгонетне тајна настајања и постојања."
18. 05. 2024. у 10:00
Најновије из рубрике
ЛОШЕ БИХ СЕ ОСЕЋАО ДА МЕ НЕДОСТОЈНИ БРАНЕ: Ненад Јездић о "громогласном" ћутању колега поводом забране његове представе на Ким
У КОМЕНТАРУ под насловом "Тишина" у јучерашњим "Новостима" констатовали смо да се нико из позоришне бранше (осим Секретаријата за културу, УДУС-а и глумца Милана Марића) није огласио у знак протеста што је екипи представе "Књига о Милутину" и Ненаду Јездићу забрањен улазак на КиМ,а самим тим и могућност да одигра ову монодраму у Косовској Митровици и Лепосавићу.
18. 05. 2024. у 13:45
РАЂАЊЕ ДЕВЕТ СУНАЦА: Цртежи, слике и "Пећина", академика Тодора Стевановића, пред публиком у Сомбору
ЗА дела академика Тодора Стевановића, која ће се од вечерас наћи на изложби "Генеза", у Културном центру "Лаза Костић" у Сомбору, наша угледна историчарка уметности Љубица Буба Миљковић написала је да су "одраз наизглед неухватљивог и неразумљивог, садржаног у човеку, у друштву, сваком бићу и космосу, покушај да се одгонетне тајна настајања и постојања."
18. 05. 2024. у 10:00
КУСТУРИЦА НА ОТВАРАЊУ ПОЗОРИШНОГ „КУСТЕНДОРФА“: Допринос нас избеглица - уметности !
Театар постоји и на планини, ту су у петак, за почетак Позоришног фестивала „Кустендорфа“ одигране две представе по текстовима Антона Павловича Чехова. Није само Мокра Гора као необично место за ову врсту уметности куриозитет: овде остварени, награђивани и познати уметници долазе да се поклоне студентима, који се са својим остварењима надмећу у оквиру такмичарског програма.
17. 05. 2024. у 18:58
"КЊИГА О МИЛУТИНУ" СТИЖЕ У КИКИНДУ: Представа на поклон грађанима за Славу града
Култна монодрама „Књига о Милутину“ није могла у јужну, али ће оберучке бити дочекана у северној српској Покрајини. На радост многих грађана Кикинде „Звездара театар“ и глумац Ненад Јездић гостоваће на северу Војводине у уторак увече, 21. маја, у позоришту.
17. 05. 2024. у 17:41
МЛАДИ ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ ЈЕР СУ ИХ ПОГРЕШНО УЧИЛИ ИСТОРИЈУ: Слободан Шнајдер о "Анђелу нестајања" и томе како нам несахрањена прошлост пије крв
АНЂА БЕРИЛО, јунакиња мог романа "Анђео нејстајања", фиктиван је лик, али стварнији од многих стварних. Она мисли оно што мислим и ја и не одустаје од идеала. Ја сам левичар и умрећу као левичар. Ако уопште буде будућности света, сигуран сам, биће то нека врста социјализма, али не онаквог какав смо упознали, рекао је један од најпознатијих и најпревођенијих писаца у бившој Југославији Слободан Шнајдер, на промоцији најновијег романа, који је у Србији издала Академска књига.
17. 05. 2024. у 17:33
Коментари (0)