ТЕШКО ЈЕ ПОДНОСИО СТРАДАЊЕ НАРОДА: Матица српска приредила научни скуп у част академика Дејана Медаковића
МНОШТВО узвишених речи изговорено је јуче у Матици српској у Новом Саду о делу академика Дејана Медаковића (1922-2008), једног од најзначајнијих српских интелектуалаца, књижевника, историчара уметности и непресушног борца за ренесансу српског духа, који је оставио обиман и драгоцен опус свом народу и његовој култури.
Фото В. Данилов
Научни скуп поводом стогодишњице његовог рођења "Један век Дејана Медоковића" окупио је тридесет историчара, познавалаца уметности и поштовалаца овог великана, а на самом почетку проф. др Драган Станић, Матичин председник, рекао је да је Медаковић веома волео ову нашу најстарију институцију културе и науке.
- У Матицу је радо долазио осећајући да се ту најбоље испољава његова личност, да му је ту место и да ту има најподстицајније сусрете са људима из других научних области.Верујем да би и он био задовољан овим данашњим скупом, а ако смо нешто и пропустили, надокнадићемо наредном приликом јер његово дело заслужује да му се стално враћамо - рекао је Станић.
Академик Василије Крестић није био у могућности да допутује у Нови Сад, али је послао беседу у којој је подсетио да је Медаковић, од времена када је изабран за члана Српске академије наука и уметности, обављао одговорне функције у установи коју је веома уважавао. Осим што је био члан многих њених научних одбора и комисија, био је секретар Одељења историјских наука и у том својству члан Председништва, генерални секретар САНУ, а затим и њен председник.
- Красиле су га многе сјајне особине а једна од њих је патриотизам, дубока оданост свом народу и држави. Све муке, недаће и страдања кроз које је пролазио српски народ, тешко је подносио и стално се питао где је излаз и шта нам ваља чинити. Посебну бригу исказивао је о урушавању угледа и значаја националних институција, попут СПЦ, САНУ, Матице српске и наших универзитета. Очување њиховог угледа доводио је у најтешњу везу с питањем националног опстанка - навео је академик Крестић, истичући и Медаковићеву "стваралачку ватру, огромну радну енергију и систематичност".
О огромном доприносу очувању наслеђа Срба у Мађарској говорио је Коста Вуковић, историчар уметности и руководилац збирке Музеја Српске правосавне епархије будимске у Сентандреји.
- Први пут је 1960. године дуже време посветио изучавању нашег културног наслеђа. Тада су наше цркве биле у веома лошем стању, Епархија је била без средстава, а у јавности веома мало се знало о споменицима у Мађарској. Управо Медаковић је тада скренуо пажњу колико су ти споменици важни за сагледљавање наше целокупне историје уметности, а првенствено оне у 18. веку - рекао је Вуковић.
Др Владимир Симић, професор на катедри Историје уметности, нагласио је да Медаковићев рад представља капиталну заоставштину коју изнова морамо да сагледамо, применимо у нашем времену и оставимо будућим генерацијама.
- Његово изузетно образовање и ерудиција преливали су се на различите сфере уметности и културе. Писао је поезију, водио дневнике, писао мемоаре. Све оно што је објавио превазилази могућности једног живота - рекао је др Симић.
Скуп у Матици српској, Фото Н. Карлић
О импозантном Медаковићевом опусу говорили су: проф. др Душан Иванић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Игор Борозан, проф. др Данијела Королија Црквењаков, др Михаило Поповић...
ДАН ИСПУЊЕН ПИСАЊЕМ
КАО најдрагоценију особину свог оца, диригент Павле Медаковић истакао је изузетну дисциплину, јер "дан му је био испуњен писањем, писањем и писањем." Написао је укупно 46 књига у којима је са јединственом упорношћу и научном систематичношћу ревитализовао и разјашњавао заоставштину српске уметности, како црквене тако и световне, од Хиландара, преко Карловаца, фрушкогорских манастира, Сентандреје, Трста, Беча и Темишвара.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)