ДОК ТРАЈЕ ПРИЧА, ТРАЈЕ И ЖИВОТ: Са округлог стола у Српској књижевној задрузи о најбољем роману године "Небо, тако дубоко" Весне Капор

Д. Богутовић

16. 12. 2022. у 10:30

О РОМАНУ "Небо, тако дубоко" Весне Капор, овенчаним престижном наградом "Меша Селимовић" за најбољу књигу у 2021, разговарало се за јучерашњим округлим столом у СКЗ.

ДОК ТРАЈЕ ПРИЧА, ТРАЈЕ И ЖИВОТ: Са округлог стола у Српској књижевној задрузи о најбољем роману године Небо, тако дубоко Весне Капор

Бабић, Алексић, Капорова и Лакићевић, Фото М. Завишић

Стварносни предложак за ову књигу је болест и смрт 19-годишње девојке Таре у зиму 2019.

Подсећајући да се роман састоји од кратких записа-писама који су испричани са више тачака гледишта, Милан Алексић је рекао да је једна од његових порука - док траје прича, траје и живот.

- Сваки од неколико приповедача, са своје тачке гледишта даје један угао овој причи о губитку и болу. На самом почетку налази се запис Таре Сенице, а затим се појављују гласови: приповедача, чије су речи и графички наглашене, Тарине мајке Мире, оца Декија и Тариног бившег момка. Свако осветљава једну страну приче и сви су усмерени на дешавања која прате Тарину болест, одлазак у болницу из које више неће изаћи.

Према речима Јане Алексић, посреди је облик лирског романа који у себи садржи и облик молитве:

- На микроплану облик тузи дају мотиви везани за Тарин стил живота, особине и навике, које одређују идентитетске и карактерне квалитете одсутне јунакиње, предочене као изузетно биће, али, истовремено, упосебљују општељудско осећање као што је туга и зато препознајемо облик тужбалице, исповести, као и лирске вокације, али и прелазни облик, сигнализиран у поднаслову "Писма за Тару".

Приликом уручења "Меше", Фото З. Јовановић

Роман представља мозаик унутрашњих монолога Тариних ближњих интонираних као писма послата на онај свет, истакао је Душко Бабић и додао:

- Смењују се гласови њених родитеља, младића са којима се забављала, свештеника и наратора. Из различитих приповедачких перспектива пред нама се саставља прича о лепоти и трагици прекинуте младости, о болу који је остао у сваком од њих након растанка. У роману ауторка у жижу уметничког чина враћа човека и тајну људске душе, одбацујући хладне интелектуалистичке конструкте постмодерних приповедачких техника. Ако не може да поправи свет књижевност, може и мора да се обрати човеку и човечности. Овај роман досеже до тог циља.

Ова књига представља обимно и невелико, а по многим аспектима заводљиво и задивљујуће дело, почев од тематско-мотивског, преко жанровског до стилистичког аспекта, рекла је Жељка Пржуљ и додала:

- Лирско-исповедни тон приповедања постигнут је приповедањем у другом лицу једнине карактеристичном за форму писца. Ретко заступљен у стваралаштву има функцију да уведе читаоца у збивање приближавајући га приповедачу и јунацима, доприносећи осећају блискости. С друге стране, стварајући илузију усменог приповедања на начин што је усмерено према саговорнику, најчешће неприсутном. Тако се ствара илузија разговора са Таром, наглашава се њено присуство у причи.

Фото Промо

Дајући помну анализу језика којим је роман написан, Милош Ковачевић је указао на функцију и значења кратких реченица, од десет највише дванаест речи, јер се само на тај начин могло исказати оно што је у књизи битно, а то је велики бол.

Према мишљењу Марије Јефтимијевић Михаиловић овај роман се на известан начин опире тенденцијама савременог романа:

- У средиште лирско-рефлексивног света ставља људску душу која је због смрти јединог детета расточена између непрестане потребе да се живим сећањем на тренутке радости одржи некаква илузија да физичка смрт није и коначна, и питања о смислу човековог краткотрајног боравка на земљи.

УКРАДЕНА ЛЕПОТА

- У РОМАНУ је реч о украденој лепоти, о енормној љубави за најближег и о питању како победити поновну бол кад вам небо пропадне у земљу, а бол обузме цео ваш микрокосмос - рекла је Даница Андрејевић.

- Након прочитане књиге, помаља се сазнање да искуствено постаје универзална истина људске есенције и егзистенције. Тако личан, а тако универзалан, овај романескни реквијем је дат нашој књижевности, али је ауторки дато да га исприча. Тако је настала болна прича и испричани бол оне која хода тамом, а тама је не обузима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

Када се покојнику даје 7, 40 дана, 6 месеци и година?