УЗВИШЕНИ ВЕНАЦ СТИХОВА: Представљено ново допуњено издање антологије "Златни век српског песништва"
НОВО, допуњено издање антологије "Златни век српског песништва", коју је приредио Селимир Радуловић, а објавили "Група север" (Нови Сад) и Српски национални савет (Подгорица), представљено је јуче у Одељењу за уметност Библиотеке града Београда.
Фото Библиотека града
За разлику од првог издања из 2010, у коме је било 25 песника, у овом је тај број повећан на 33.
- Бирајући песме на којима ће време узалудно пробати своје зубе, тескобан у тренуцима писања колико и дрхтав у тренуцима читања, водио сам рачуна о обичном читаоцу, што обазриво листа странице књиге, чувајући их за другога - рекао је Радуловић. - Намера ми је била да се уочи да под српским песништвом не подразумевам прост збир аутора и дела, већ корпус облика и искустава, у оквиру којег сваки аутор и свака песма изналазе своју меру. Тридесет и три песника, који чине узвишени и узрели песнички венац једног века српског песништва, истински су српски и европски песници. Реч је о ствараоцима који су изнад праваца, покрета или школа, изнад углађених књижевних конвенција.
Приређивач је рекао како се у овој антологији оверава "усправљање светлога хоризонта српског", како је својевремено говорила Исидора Секулић:
- Реч је о намери да се једним антологијским пресеком учини рељефном основна линија кретања једног века српског песништва и укаже на његове изразите вредности и непорециве лепоте. Сви песници који се налазе у овој антологији станари су исте куће, дакле, сви станују под истим кровом - под кровом српског језика.
Своје песме заступљене у антологији говорили су академици Матија Бећковић и Милосав Тешић, док је стихове других аутора казивала драмска уметница Ивана Жигон.
ДИШУ У ЈЕЗИКУ
ЗАСТУПЉЕНИ песници стварају језик, дишу у њему, живе за њега и - од њих српски језик живи. Треперећи у мери у којој песма трепери, они откривају оно тихо и дискретно унутарње стање, водећи нас, сагласно расположењу, из стиха у стих, из песме у песму. Нико не дише у прошлости као песник и нико се, у тој лепоти, у бескрају традиције, не осећа тако суверено као песник - истакао је Радуловић.
Препоручујемо
МУДРОСТ ЧОВЕЧАНСТВА: Луксузно издање "Пословица и изрека" са илустрацијама Луке Дедића
08. 12. 2022. у 14:00
ПРИЧЕ О ГРАДОВИМА ЕВРОПЕ: Путописи Милоша Латиновића ускоро пред публиком
02. 12. 2022. у 19:39
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЧИМЕ ЖЕЛИ ДА СЕ БАВИ ЈОВАНИНА И ЖЕЉКОВА КЋИ? Мајка у страху: "Ја то не бих волела!"
ЖЕЉКО истакао је да већ види да би њихова наследница Срна волела да буде јавна личност.
08. 01. 2026. у 11:49
ЧЕДА И КОС У НОВОЈ УЛОЗИ: Представили Лабубу луткице са сопственим ликом - не могу један без другог
А ДА ЛИ може само Чеда, без тебе?
08. 01. 2026. у 20:30
ВАНРЕДНО СТАЊЕ: Аци Пејовићу хитно отказан концерт, организатори се огласили
"У оваквој ситуацији сматрамо да није примерено одржавати догађај забавног карактера..."
08. 01. 2026. у 09:30
ПОРЕКЛО ПАЈЕ ВУИСИЋА: Био "плаве крви" - из чувене породице, деда му је херој из Мојковачке битке
ЗА ГЛУМЦА Павла Вуисића везују се многе приче, анегдоте и урбане легенде. Неке од тих прича иако немају увек упориште у истини, али ипак остају важно сведочанство о популарности чувеног Паје. Оно што је јавности готово непознато, тиче се знаменитог глумчевог порекла и породице, о чему он није говорио.
08. 01. 2026. у 16:30
ДА ЛИ СТЕ ВЕЋ СКЛОНИЛИ ЈЕЛКУ? Ево до ког датума то треба да урадите како не би привукли негативну енергију
САЗНАЈТЕ до ког датума обавезно треба да поскидате новогодишње украсе и зашто је то кључно за срећу у кући!
09. 01. 2026. у 15:04
"ЈА САМ ЗВЕЗДА, А ИДЕМ У ШУМУ ПО ДРВА": Нада Топчагић ради тешке послове на планини
ВОЛИ да спрема ајвар сваке године, што је познато и у естрадним круговима.
09. 01. 2026. у 14:09
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику
ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.
09. 01. 2026. у 13:11
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Најновије из рубрике
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
У ГАЛЕРИЈИ Академије уметности у Новом Саду, у понедељак, 12. јануара свечано ће бити отворена изложба "Зоран Грмаш - Графике" .
09. 01. 2026. у 13:58
„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара
У ГРАДСКОМ музеју у Вршцу отворена је изложба фотографија „Светиње Санкт Петербурга“, аутора Миодрага Мише Бранковића, коју ће Вршчани моћи да погледају до 30. јануара.
09. 01. 2026. у 13:56
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
Коментари (0)