КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сигуран ход по макадаму
И у новој збирци - "Корице за одлазећи глас" (КОВ, Вршац) - другој по реду у овој години, Тања Крагујевић наставља свој, песнички сигуран ход по макадаму, оном из претходне збирке "Квартали" ("Чигоја", Београд).
Фото: Приватна архива
На том путу готово све осим стаменог, а динамичног, искусног, знаковитог песничког хода који врви од метафора, склоног бројним трансформацијама, као и осим памћења, тишине, белине, хладноће, празнине и неумољивости времена је трепераво, упитно, несигурно.
Школице, игре смисла, вера у речи - које су обележиле његово постојање и дале му могућност трајања и у астралности - моћ градитељства и на том месту.
Остављајући макадам за собом, лирски субјект спознаје две врсте вечности - ону - кратку - која му остаје за леђима, у којој је много отисака стопала претходних ходача која унеколико релативизују значај и видљивост његових стопа, док је пред њим друга - и дуга, можда бескрајна, у "младим јатима галаксија" - у којој је егзистенција видљива само у стопалима духа која остављају трагове услед "сумње ненаписаних речи. / У оне написане" ("Замишљено").
Управо та сумња, казали бисмо читајући поезију Тање Крагујевић, у пределима "међу јавом и мед сном" показује "снагу замишљеног". Њена је моћ да "прозирним учини и камен".
Ређање тих каменова, и обавезно везивање тишином, стварање је сопствене стазе према вечности. У том градитељском чину важно је уочити истоветан значај и тежину "камења" и тишине мимо речи. Резултат њиховог склада је обиље.
Осврћући се на пређени пут, са пуном свешћу о могућем губитку, али и о могућности чувања сећања, бар његових фрагмената, у "меморију једног дана песме" смешта "поспремање пролећа", "у дечјем врту разнобојну буку", "неколико рођендана".
Насупрот свему томе, вољно упамћеном, у меморију њених песама стају сви критични тренуци и болови овостране егзистенције: пандемија и умножавање смрти ("Сеобе", "Писање"), поновно пристизање "ослободитеља од слободе", нужно раздвајање ближњих ("Зид"), избеглиштво ("Путници"), смрти пријатеља ("Песникиње, оријентири"). Лирски субјект увиђа доминантну карактеристику таквих догађаја - независност - и не остаје му ништа друго до да прихвати њихову тежину, искреност, ненаклоњеност човеку ("Независност").
Но, имајући на уму да "Истина поезије истина је промена", као и да је "колебљиво тло игре", "лик песникиње (је) усправљен у патњи" ("Врч"). О таквом држању, и знању, сведоче нам и друге песникиње кроз историју књижевности и путовања по макадаму, на пример, Вислава Шимборска: "На тренутке живот је подношљив".
Тако мисли и наша песникиња чији су стихови известан вид бдења и молитве над различитим странама истине. Њој верујемо, како због високих уметничких домета њених стихова проистеклих из сржи традиције и културе, тако и због њихових исцелитељских моћи: "А можеш срочити и молитвице. / Сићушне. Као прадавно и заувек / памтљиво зрно бројанице. // Или опоруку. Из згрчене утробе. / Правекова. Пећина. А опет личну. / Попут моје. Не без бунта. Очаја. // И наде. Да рана свих мојих Ја. Поезије. / Зацељује. И ову. И ону. Страну истине ("Са ове и са оне стране").
"РУСИ, ИДИТЕ КУЋИ!" Језива политичка порука са трга у Будимпешти, Мађар већ почео да ради по налогу Брисела (ВИДЕО)
ВЕЛИКИ политички заокрет у Мађарској најавио је лидер опозиционе Тисе Петар Мађар, који је после изборне победе поручио да земљу чека обнова пуног учешћа у Европској унији и НАТО, миран пренос власти и озбиљно преуређење државног врха.
13. 04. 2026. у 07:27
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
САМОУБИСТВО БИВШЕГ МИНИСТРА МУП-А ИСПРЕД СКУПШТИНЕ: Оставио 3 коверте, одузео себи живот због Хашког трибунала
На данашњи дан, 11. априла 2002. године, на улазу у здање Дома Народне Скупштине Србије (тадашње Скупштине СРЈ) у Београду, бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство, непосредно након усвајања Закона о сарадњи са Хашким трибуналом. Преминуо је два дана касније од последица рањавања.
11. 04. 2026. у 21:30 >> 21:39
Коментари (0)