БИБЛИОТЕКЕ СУ КЉУЧЕВИ СВЕТА: На Сајму књига јуче одржана трибина о будућности писане речи и њеном чувању
ТРИБИНА посвећена јубилеју, 180 година од оснивања Библиотеке Српске академије наука и уметности, одржана јуче на Сајму књига, била је повод да еминентни говорници разговарају о библиотекарству данас, али и месту књиге у савременом друштву.
Владимир Пиштало, Миро Вуксановић, Селимир Радуловић и Александар Јерков, Фото М. Анђела
- Од 14 књига које смо имали пре 180 година па до милион и по штампаних и електронских публикација које имамо данас требало је времена, труда и доста људи који су томе допринели. Библиотека САНУ чува 40 легата угледних чланова Академије, попут Мике Аласа, Милована Јовановића Батута, Војислава Мишковића, Васка Попе - подсетио је академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић на дугу традицију ове установе.
Библиотеке и књиге, како се могло чути на трибини, деле судбину савременог човека и света.
- Није мали број савремених ервопских теоретичара културе који предочавају да живимо у времену краја књиге и да ће се библиотеке, овакве какве су данас, претворити у мемљиве музеје, а да је наша стварност и будућност дигитална библиотека. Књига обесмрћује човека, оне су оно најбоље у свету који шкрипи и прети да се сруши. Библиотеке нису само збирке књига већ и предачки симбол из којег изнедрују књиге као душе писаца. Оне спајају расуто, приближавају раздвојено, невидљивом враћају видљиво, библиотеке су кључеви света - поручио је Селимир Радуловић, управник библиотеке Матице српске.
Библиотеке су осниване "за наобразбу духа и срца", а та наобразба би нам и данас могла добро доћи, приметио је управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.
- Густав Малер је говорио да је традиција преношење пламена, а не обожавање пепела, па тако морамо наћи начин да се тај пламен и даље преноси. Лично сам оптимистичан, јер мислим да приче не могу да умру. Приче креирају једно друштво једнако као и институције.
Без приче, ни индивидуални смисао, ни смисао друштвених заједница у којима живимо не може постојати - упозорио је Пиштало.
Лепо је то што је Србија имала снаге, воље и врлине да препозна значај три српска писца, Вуксановића, Радуловића и Пиштала, и постави их да воде три значајне културне институције, приметио је Александар Јерков, књижевни критичар и управник Универзитетске библиотеке.
- Нигде ни у чему Србија није имала такву врсту континуитета и високог домета као у књижевности. Наша књижевност је давно прешла наше мајушне границе и у рангу је великих светских литература. Верујем да има наде за нас да, с једне стране, сачувамо нашу традицију и да се осврнемо ка њој, а да истовремено будемо и људи 21. века. Да будемо као најбоље и најразвијеније земље у свету по питању технолошке и финансијске спремности, а да останемо као најнеразвијеније земље на свету посвећене својој култури, земље које воде рачуна о писмености, о књижевности и месту човека у томе - закључио је Јерков на јучерашњем скупу.
БОНУС ВИДЕО:
КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве чуло се вековима забрањено звоно
Препоручујемо
АНДРИЋ БИ БИО ЗАХВАЛАН: Трибина о изазовима критичког издања дела нашег нобеловца
26. 10. 2022. у 07:45
РУСКИ ПИСАЦ МАКСИМ ЗАМШЕВ ОТКРИО: Ко је најпопуларнији српски писац у Русији
26. 10. 2022. у 08:45
ТРИБИНА НА САЈМУ ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТИ ПИСМА: Нек ћирилица буде оно по чему се препознајемо
25. 10. 2022. у 14:14
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)