Култура

БИБЛИОТЕКЕ СУ КЉУЧЕВИ СВЕТА: На Сајму књига јуче одржана трибина о будућности писане речи и њеном чувању

А. ПОПАДИЋ

27. 10. 2022. у 07:45

ТРИБИНА посвећена јубилеју, 180 година од оснивања Библиотеке Српске академије наука и уметности, одржана јуче на Сајму књига, била је повод да еминентни говорници разговарају о библиотекарству данас, али и месту књиге у савременом друштву.

БИБЛИОТЕКЕ СУ КЉУЧЕВИ СВЕТА: На Сајму књига јуче одржана трибина о будућности писане речи и њеном чувању

- Од 14 књига које смо имали пре 180 година па до милион и по штампаних и електронских публикација које имамо данас требало је времена, труда и доста људи који су томе допринели. Библиотека САНУ чува 40 легата угледних чланова Академије, попут Мике Аласа, Милована Јовановића Батута, Војислава Мишковића, Васка Попе - подсетио је академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић на дугу традицију ове установе.

Библиотеке и књиге, како се могло чути на трибини, деле судбину савременог човека и света.

- Није мали број савремених ервопских теоретичара културе који предочавају да живимо у времену краја књиге и да ће се библиотеке, овакве какве су данас, претворити у мемљиве музеје, а да је наша стварност и будућност дигитална библиотека. Књига обесмрћује човека, оне су оно најбоље у свету који шкрипи и прети да се сруши. Библиотеке нису само збирке књига већ и предачки симбол из којег изнедрују књиге као душе писаца. Оне спајају расуто, приближавају раздвојено, невидљивом враћају видљиво, библиотеке су кључеви света - поручио је Селимир Радуловић, управник библиотеке Матице српске.

Библиотеке су осниване "за наобразбу духа и срца", а та наобразба би нам и данас могла добро доћи, приметио је управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.

- Густав Малер је говорио да је традиција преношење пламена, а не обожавање пепела, па тако морамо наћи начин да се тај пламен и даље преноси. Лично сам оптимистичан, јер мислим да приче не могу да умру. Приче креирају једно друштво једнако као и институције.

Без приче, ни индивидуални смисао, ни смисао друштвених заједница у којима живимо не може постојати - упозорио је Пиштало.

Лепо је то што је Србија имала снаге, воље и врлине да препозна значај три српска писца, Вуксановића, Радуловића и Пиштала, и постави их да воде три значајне културне институције, приметио је Александар Јерков, књижевни критичар и управник Универзитетске библиотеке.

- Нигде ни у чему Србија није имала такву врсту континуитета и високог домета као у књижевности. Наша књижевност је давно прешла наше мајушне границе и у рангу је великих светских литература. Верујем да има наде за нас да, с једне стране, сачувамо нашу традицију и да се осврнемо ка њој, а да истовремено будемо и људи 21. века. Да будемо као најбоље и најразвијеније земље у свету по питању технолошке и финансијске спремности, а да останемо као најнеразвијеније земље на свету посвећене својој култури, земље које воде рачуна о писмености, о књижевности и месту човека у томе - закључио је Јерков на јучерашњем скупу.

БОНУС ВИДЕО:

КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве чуло се вековима забрањено звоно