ПЕТЕР ХАНДКЕ: "Умор од самоће"

Раније сам умео да се бојим само умора. Када то раније?

Фото Г. Чворовић

У детињству, током дугог периода студија, па још и у годинама првих љубави, управо тада. За време божићне мисе дете је увек седело међу својом породицом, у сеоској цркви препуној људи, заслепљујуће осветљеној, која је сва одјекивала од познатих божићних песама, окружено мирисом тканине и воска, а умор га је притискао са жестином патње.

Као што болести називају "ружним", или "злоћудним", и тај умор био је једна ружна и злоћудна патња; састојала се у томе што је искривљавала и сакатила како окружење - људе у цркви претварала је у лутке од филца и ваљаног сукна, стиснуте као овце у тору, а олтар, заједно са светлуцавим украсима у нејасној даљини, претварала је у место мучења, праћеног чудним ритуалима и формулама свештеника који служи - тако и самог ћутљивог мене, претварајући ме у гротескну фигуру с главом слона, подједнако тешком, сувих очију, зборане коже. Умором лишен материје света, у овом случају зимског света, мириса ваздуха и снега, празне околине без људи, рецимо током вожње санкама ноћу испод звезда, када су друга деца постепено нестајала у кућама, далеко иза руба села, сам, одушевљен. Потпуно ту, у тишини, у хујању ветра, у плаветнилу путева који се леде - "стеже" каже се за тако пријатну хладноћу која буди радост. Али сада, тамо у цркви, присутан је сасвим другачији осећај хладноће, потиче од умора који стеже као гвоздена девица, а оно, дете, усред мисе сам мољакао да идемо кући, што је за почетак испало просто "напоље!", и тиме сам члановима породице (још једном) покварио заједничке часове с другим мештанима, који и тако бивају све ређи, јер се народни обичаји губе.

Зашто оптужујеш себе (поново)?
Јер је тадашњи умор већ и сам био повезан с извесним осећајем кривице који га је још више појачавао, с акутним болом. Поново си заказао у заједници: челични обруч око слепоочница, а уз то и срце које крвари; деценијама касније понављао ми се неки нагли стид због тог умора; чудно је само да су ми чланови породице касније, додуше, понешто и замерали, али никада њега...

Да ли је то личило на умор из студентских дана?
Не. Осећања кривице није више било. Умор у слушаоницама ме је, напротив, чак наводио и да постанем тврдоглав или бунтован. По правилу узрок није био толико загушљив ваздух и стиснутост студената у малом простору, колико незаинтересованост предавача за материју која би ипак требало да буде његова. Никада више нисам доживео људе које њихова струка толико не надахњује као те професоре и доценте на универзитету; свако, да, чак и сваки банкарски службеник, док листа новчанице које уопште нису његове новчанице, сваки асфалтер, у врелом простору између сунца које пржи одозго и казана с врелим асфалтом испод, делује ми полетније. Као струготином испуњени достојанственици, чији гласови никада не долазе од онога о чему говоре, никад у својеврсном замаху запрепашћења (и самог доброг предавача у суочавању с предметом о којем говори), одушевљења, наклоности, запитаности, обожавања, гнева, огорчења што ни сам не зна, а све то преноси другима; много пре би се могло рећи да је то било само верглање, отаљавање и ритмично рецитовање, и то не у тону из пуних груди једног Хомера, већ у тону припрема за испит - у најбољем случају, с времена на време, у неком шаљивом међутону или подругљивом алудирању намењеном посвећенима, док се напољу под прозором зеленело и плавило, а затим и смркавало: све док се умор од слушања не би претворио у нерасположење, а нерасположење у зловољу. И опет, као у детињству, оно: "Напоље! Што даље од свих вас овде!" Али куда? Кући, као и онда? Али тамо, у изнајмљеној собици, током студентских дана плашио сам се једног другог, новог, у родитељској кући непознатог умора: умора у соби на рубу града, у којој живим сам: "умора од самоће".

Али чега сам ту имао да се бојим? Није ли одмах поред стола и столице у соби био и кревет?

(Одломак из књиге "Огледи", издавач "Лагуна", преводилац Душица Милојковић)

БОНУС ВИДЕО: ЉУДИ ОСЕЋАЈУ СВАКИ СТИХ: Матија Бећковић приредио празник говорећи своје песме на Фестивалу Новости

Препоручујемо

Култура

0 8

ХАНДКЕ У ХЛАДУ ФРУШКЕ ГОРЕ: Нобеловац био гост издавача "Прометеј" из Новог Сада - на поклон добио кошуљу и одмах узвратио (ФОТО)

06. 07. 2022. у 17:39

Култура

0 4

ДОКУМЕНТ О ВРЕДНОСТИ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: У СКЦ одржана трибина о књизи Емира Кустурице посвећена Хандкеу - "Видиш ли да не видим"

15. 06. 2022. у 22:27

Панорама

0 0

КАКО БРЗО ОДМАГЛИТИ ШОФЕРКУ: Трик одушевио возаче - видео упутство постало хит на мрежама

24. 10. 2022. у 13:00

Познати

0 0

СВИ ПАМТЕ ТРИКОВЕ У МАКСОВИЗИЈИ: Где је данас и шта ради Биг Лале

24. 10. 2022. у 12:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације