Култура

ФАЈРОНТ ЈЕ НАЈРУЖНИЈА РЕЧ: Представљена књига изабраних прича "Ђавоље јаје" Небојше Јеврића

Д. БОГУТОВИЋ

28. 05. 2022. у 09:52

БОЕМ и новинар, хроничар мрака велеградског и ратни репортер, изокренути лорд Бајрон, побуњеник против света и поданик књижевности.

ФАЈРОНТ ЈЕ НАЈРУЖНИЈА РЕЧ: Представљена књига изабраних прича Ђавоље јаје Небојше Јеврића

Овако је уредник Петар В. Арбутина, представио писца Небојшу Јеврића (1959), чија је књига изабраних прича "Ђавоље јаје", у издању "Службеног гласника", представљена јуче у књижари "Геца Кон".

Аутор пише о аутентичним личностима, најпре из родног Бијелог Поља, а затим Београда, где је дошао на студије, као и о ратним догађајима на просторима некадашње Југославије.

Пред читаоцима промичу пијанци, сањари, коцкари, преваранти, сумњиве даме, као и многобројни познати писци као што су Бранислав Петровић, Михиз, Александар Секулић, Миодраг Булатовић, Јаков Гробаров, Милан Ненадић, Милан Лалић, Милисав Крсмановић...

- Приче су слојевите, промишљене и погађају у срж ствари. Оно што је чуо и видео писац прелама кроз своју призму, и од сировог материјала прави саосећајну причу. Уз то, када пише и о најтежим темама, успева да спонтано унесе дашак духовитости. За њега и његове јунаке најцрња српска реч је - фајронт.

Живописно, кратко, одмереним реченицама, ове приче се боре против досаде, болести овог времена - рекао је др Добривоје Станојевић.

У сваком од ликова у овим причама, првосвештеницама боемског пантеона београдског, друге половине 20. века, може се написати посебна прича. Или се може чути ко зна која њена, у кафанским димовима, надограђена варијанта, као једно од безбројних лица племенитих ноћобдија, којима је поезија била религија, а живот горчина и радост истовремено.

Данас већине од њих више нема, преселили су се у небеске крчме, истакао је Арбутина.

- Има писаца бољих од мене, али сам убеђен да нико више од мене не воли толико своје јунаке. Увек сам сматрао да писац мора да буде адвокат, трагајући по злу за причом и да безусловно буде на страни оних о којима пише - рекао је Јеврић. - Живећи у раној младости крај београдске Железничке станице, упознао сам необичне људе чије су ме судбине инспирисале.

Анегдота

НЕБОЈША Јеврић се присетио једног од првих сусрета са тада већ увелико познатим Миодрагом Булатовићем, који га је позвао на ручак у "Коларац". Он се мало стидљиво нећкао, на шта му је Буле узвратио: "Једи, ко зна када ћеш следећи пут, када си одлучио да будеш писац."