ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ПЛЕМЕНИТОСТ ИЗ ВИСИНА: "Соколова песма", редитељ Габор Михаљи, "Коло". Атеље 212

ГЛАСОВИТИ позоришни продуцент Владимир Декић данас директор Ансамбла народних песама и игара Србије "Коло", заслужан је што је на сцену (надамо се у редовни репертоар) постављена ритуална, музичка, на много нивоа авангардна денс представа "Соколов лет", у кореографији и режији изврсног мађарског уметника Габора Михаљија.

Новости

О симболу јасноће, снаге, супериорности, лепоте, зачудности, соколу, Михаљи је, на Декићев позив, сачинио театар о љубави, чистоти, надмоћи истине и природе, "Соколова песма". Ову, у основи љубавну причу двоје младих (виртуозни Милица Кукољ, као Соколица, и Вукан Шебез, као Младић), ауторски потписује тим мађарских уметника, чија је традиција, па и фолклор, далеко од српске, али им је наша, због вековног суживота, добро позната (композитор Габор Гера, сценограф Ђерђ Арван, костимографкиња Едит Суч, музички уредник Атила Гера, дизајн светла Золтан Фодор, видео-рад Жолт Кораи)...

За аутентични позоришни доживљај, који не изостаје ни приликом њихових у свету признатих концерата, најзаслужнији су чланови Ансамбла "Коло", који су прецизним, простудираним плесним кораком дочарали и срећу и тугу нашег етноса, подвучених одличним певањем народних напева, али и изговарањем текста, који је (уз гласове Приповедача) саставни део ове етно саге. Животну, изворну, аутентичну снагу, коју гледалац препознаје и даје на њу емотивни одговор, употпуњује и Народни оркестар Ансамбла "Коло", а на самом крају представе, и трубачки оркестар Бојана Крстића, који је био ефектан и добро уклопљен у драмску радњу, притом и врло симпатичан, али је, истини за вољу, изашао из позоришне естетике, у којој је принцип подражавања, представљања драмског знака, изнад директног дерта и реклама за њихово ангажовање, исписаних на бубњу.

Но, доживљај, који гледалац понесе са собом са ове представе је тако јак и дубок, укорењен, да понеке мане ове представе, која је притом и концерт, па јој, можда, и не треба тражити да има све одлике позоришног чина, могу да "раде" и у њену корист. Мешање жанрова је одавно ушло у позоришни језик, па онда, ако гледалац тражи емоцију и племениту поруку из ове музичко-плесачко-поетске радње, он је и добија без препрека, углавном због тога, што је ритуал, којим обилује наша традиција (овога пута обогаћен додатним музиком и нефолклорном драмском радњом) дубоко укорењен у гледаочевом националном и емотивном бићу, те га одатле позива и на сузе, и на усхићење... А за гледаоце, који нису са овог тла, симбол слободног сокола и врхунско извођење чланова ансамбла и оркестра "Коло", у необичној, светлосној сценографији и апстрактном костиму, довољни су да овај позоришни чин одигра своју радњу, саопшти своју поруку, покрене одговор у гледаоцу и изазове сузу и смех.

А то је прави театар, зар не?!

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Рок опера о женском Еросу и Танатосу

14. 05. 2022. у 12:19

Познати

0 0

РАДМИЛОВИЋ И ГАГА НИКОЛИЋ: Сцена о којој се и данас прича

12. 05. 2022. у 08:36

Култура

0 0

НАГРАДЕ ЗА "64" У РИЈЕЦИ: Представа Атељеа 212 освојила признања на Међународном фестивалу малих сцена

10. 05. 2022. у 13:52

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Чудо као животни принцип

05. 04. 2022. у 17:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације