НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПЕСНИК КОЈИ НИЈЕ КОРИСТИО СТИХ: Научни скуп "Кроз капије будућих времена" о прози Радована Белог Марковића

СМРТ Радована Белог Марковића изменила је карактер овог скупа.

Фото В. Данилов

Он више није и не може бити прост наставак превасходно научног дијалога с његовом прозом у коме је више од 40 проучавалаца српске књижевности и језика узимало реч, због чега се може рећи да Радован Бели Марковић међу савременим српским писцима има најшири круг тумача, већ његов одлазак скупу додаје још неколико димензија - да буде и препрека да на једног ствараоца, такорећи од тренутка његове смрти, почне да пада завеса заборава, тако честа у српској култури, те да отвори књижевно-историјску перспективу за поглед на прозу Радована Белог Марковића, оцртавање његовог места у српској књижевности и покушај да га, користећи управо један његов наслов, пропустимо "кроз капије будућих времена".

Овим речима се професор др Радивоје Микић обратио учесницима научног скупа "Кроз капије будућих времена" о стваралаштву Радована Белог Марковића, одржаном јуче у Музеју завичајних писаца Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" у Ваљеву. О прози Белог Марковића, који је живео и радио у Лајковцу, где и почива, говорили су Милош Ковачевић, Снежана Самарџија, Александар Милановић, Јелена Новаковић, Милан Алексић, Ненад Николић, Данијела Костадиновић, Илијана Чутура, Соња Миловановић, Милица Кецојевић, Софија Матић, Јована Милованчевић. Због одсуства, своје излагање у писаној форми приложио је академик Милосав Тешић.

- И кад год у средиште пажње доспеју романи Радована Белог Марковића, искрсава и питање да ли је у српској књижевности и било таквих романа - навео је Микић.

- Одмах по изрицању овог питања наш поглед пада на романе од "Беспућа" Вељка Милићевића, крајем прве деценије прошлог века наовамо, на оне примере романескног стваралаштва у којима је граница између лирског и епског померена ка све ширем простирању лирског, толико широком да је Милош Црњански у један свој роман могао да, уз све друго, укључи и себи толико драге суматраистичке визије. И Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих.

Подсетио је Микић да је јучерашњи скуп требало да буде наставак врло интензивног дијалога са прозом Радована Белог Марковића, започетог 2009. године управо под кровом Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" у Ваљеву. Током година, настављао се у Лајковцу где је живео и стварао, књижевниковим родним Ћелијама, Београду и Новом Саду из којих је настало пет врло запажених зборника радова - "Проза Радована Белог Марковића", "Господар гиштова", "Интерпретације у Ћелијама", "Анатомија романа Путникова циглана", "Приповедни вез Радована Белог Марковића".

- Кад се узму у обзир све језичке и стилске специфичности језика књижевности Белог Марковића, готово сам од себе се намеће закључак да језик Белог Марковића представља четврти тип језика српске прозне књижевности - истакао је професор др Милош Ковачевић.

Учесници научног скупа у Ваљеву, Фото Б. Пузовић

То је, како је то већ уочио Радивоје Микић, језик "израстао на споју свих језика којим су се служили српски писци од средњег века до данас", односно, како га је окарактерисао Матија Бећковић, језик каквог "пре њега није било". Све типове језика књижевности српске потврђује већи број прозних аутора и њихових дела, само је Радован Бели Марковић и инаугуратор и једини представник посебног типа језика књижевности, који се с правом може назвати беломарковићев тип језика књижевности. Ретке су књижевности, ако их уопште има, у којима се један тип језика везује искључиво за једног аутора и његово књижевно дело.

ПОШТОВАЊЕ ПИШЧЕВЕ ЖЕЉЕ

ПРИПРЕМЕ за реализацију научног скупа су започеле још за пишчевог живота и он је са много нестрпљења дочекивао сваки предузети корак, радујући се и новом сусрету са учесницима које је познавао, а још више упознавању са онима које није имао прилике да сретне. Пишчева жеља је била да се тај дијалог, за његовог живота, оконча тамо где је и започео - истиче Микић.

Препоручујемо

Култура

0 0

НАД ТВОЈОМ ЗИДАНИЦОМ ЗВЕЗДА СЕ УКАЗАЛА: О великом књижевном господину и пријатељу Радовану Белом Марковићу

25. 01. 2022. у 09:36

Култура

0 2

НА ВЕЗИ СА СВЕТОМ, А НИКАД САМЉИ! Велики српски књижевник Радован Бели Марковић (1947-2022) радо је и често говорио за "Новости"

24. 01. 2022. у 11:00

Култура

0 1

ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА: Опроштај од Радована Белог Марковића (1947-2022), моћног и оригиналног пера српске књижевности

22. 01. 2022. у 09:37

Култура

0 0

ЦРНИ ДАН ЗА ЛЕПУ КЊИЖЕВНОСТ: Одлазак Радована Белог Марковића (1947-2022), прозног писца ретког кова и језика

21. 01. 2022. у 11:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације