ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Злочин над Фалстафом

У НОВОЈ ери вршачког Позоришта "Стерија", догодила се врло успешна представа, "Фалстаф и веселе жене виндзорске", о једном од омиљених Шекспирових ликова, дебелом витезу Фалстафу, у редитељско-драматуршкој комбинаторици Даријана Михајловића.

Новости

Узимајући лик гротескног витеза из разних Шекспирових комедија, Михајловић га убија на крају своје представе, следећи сцену с краја "Хенрија Петог". И тако потире сав комички набој, који је до тог момента суверено владао игром спретног ансамбла.

Намера да буде Шекспир над Шекспиром, Михајловићу је "прошла" углавном захваљујући импресивно заиграним, распеваним и сложним глумцима "Стерије", на челу са младим Милошем Ђуровићем, који свог Фалстафа игра не само онако, како смо навикли да се овај раскалашни дебељко приказује, него и са одличним умећем физичког театра (редитељ то именује филмским слепстиком), па и завидном трансформацијом у трагичног јунака с краја "Хенрија Петог". Ђуровић одлично води комичку радњу, његова свака појава на сцени доноси неопходни замах и енергију, као што је у комедији неопходно. Импресиван дар.

Тамара Тамчи, као Госпођа Журка, била је изванредно изражајна, са добром мером у комичком преигравању, важном за ову улогу. Јована Божић и Вања Радошевић, као Госпођа Пеџ и Госпођа Форд, заплитале су интригу око Фалстафовог удварања обема са много шарма и умећа. Срђан Радивојевић је свог Господина Пеџа сапео у инфериорни мушки его, са неопходним исклизнућима, за задобијање симпатија гледалишта. Марко Аџић је, играјући болесно љубоморног Господина Форда, надмашио сва наша очекивања, како у гротескном, али и трагикомичном игрању своје "муке", па и у стварном прегнућу да оправда свој ниски карактер. Био је тачан до крајњих граница, ако се то тако у овом случају зове.

Моника Болдовина Бугле је од слуге Пистола начинила Зганарела. Све заједно, личило је много више на Молијера, или на Голдонија, него на Шекспира. Излет у сонгове и кабаре је само зачинио забаву... Пастор Ивана Ђорђевића је био сликовит и необичан, а Предраг Грујић и Младен Вуковић, као Фентон и Судија су забавно изигравали стварни живот...

И тако, без тужног краја и Фалстафовог ламента и одласка, све је могло да се заврши са много смеха и уживања у љубавној заврзлами.

Шекспиров "91. сонет", из Фалстафових умирућих уста је представу уозбиљио, а гледаоце забринуо. Да ли је умрла комедија као жанр са њим?... Нисмо ли заслужили још мало смеха, пре него што се вратимо у сурову свакидашњицу...? Редитељско позориште је чудо.

Тамо све служи истом циљу: да се редитељ забави, не мислећи на нас.

Добро је, кад се око представе има о чему размислити.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Природа љубави

30. 03. 2022. у 13:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Навикавање на стрепњу

28. 03. 2022. у 14:30

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Стој, гледај у ватру, плачи и воли

14. 03. 2022. у 14:00

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Интимно позориште у славу истине

27. 02. 2022. у 14:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације