Култура

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ: Министарство културе одговорило на оптужбе из Хрватске

Љ. БЕГЕНИШИЋ

21. 01. 2022. у 10:11

ОДРЕДБА Закона о културном наслеђу по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност и део културног наслеђа Хрвата.

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ: Министарство културе одговорило на оптужбе из Хрватске

Ово је саопштило Министарство културе и информисања реагујући на наводе Института за хрватски језик и језикословље који је најоштрије осудио "поступак србијанске законодавне власти, која присваја дубровачку књижевност". Овај институт је оценио како је таквим ставом учињен додатан агресиван корак посезања за хрватском културном баштином.

- Дубровачка књижевност и дубровачка култура биле су и остаће искључиво хрватске, као један од бисера хрватске тисућљетне културне баштине - истичу ови лингвисти.

А хрватски европосланик Карло Реслер отишао је и корак даље па је позвао Европску комисију да реагује на српски Закон о културном наслеђу јер "Србија присваја хрватску културну баштину.

Из Министарства културе, међутим, поручују да је законска одредба да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури - потврда научна методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.

- У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено да је стара дубровачка књижевност јединствена појава код Јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска - појашњавају у Министарству.

Иначе, ово није први пут да се хрватски језикословци буне против става да дубровачка књижевност припада и српском и хрватском културном наслеђу. Они су још 2011. године напали Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" коју је издала Матица српска зато што су у њу уврштени Гундулић и Држић.

- Књижевност која је настајала у Дубровачкој републици, по специфичним особинама и језичкој основи штокавског наречја, има двојну припадност, она је истовремено и хрватска и српска - каже за "Новости" главни и одговорни уредник ове едиције, академик Миро Вуксановић.

- Такво крајње помирљиво становиште проистиче из научних радова историчара књижевности међу којима су угледни Дубровчани Милан Решетар и Петар Колендић. Зато смо у Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" уврстили поезију старог Дубровника, као и књиге Гундулића и Држића.

КОРЖИНЕКОВА НАЈАВИЛА ПРОТЕСТНУ НОТУ

ХРВАТСКА министарка културе Нина Обуљен Коржинек поново је јуче коментарисала српски Закон о културном наслеђу и казала да то питање није ни стручно ни филолошко, већ политичко:

- Уколико не буде разумевања са српске стране да је овакво понашање неприхватљиво, Хрватска ће званичном Београду упутити ноту путем Министарства спољних и европских послова, односно Амбасаде Хрватске Србији, али ће применити и друге инструменте који су на располагању.