"ЗЕНИТ" ЈЕ ВРХУНАЦ АВАНГАРДЕ: Чувена колекција Љубомира Мицића од уторка изложена у Народном музеју

У ВЕЛИКОЈ сали здања на Тргу републике, од уторка је пред публиком изложба "Зенитистима целог света. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду", чији је аутор музејска саветница Гордана Станишић. Овом поставком, наша најстарија музејска институција обележава век од објављивања првог броја часописа "Зенит", гласила првог авангардног југословенског покрета - зенитизма.

Најава за изложбу "Зенита" из 1924./ Рад Кандинског под именом Violet

Управо највреднији и најзначајнији део заоставштине чувеног српског песника, прозног писца, књижевног критичара, глумца, преводиоца, чува се у Народном музеју. Наиме, после Мицићеве смрти, одлуком Скупштине општине Врачар, његова богата "Зенит колекција" подељена је 1980. између Народне библиотеке Србије и музеја.

Део који сада баштини музеј чини 385 уметничких дела - цртежа, колажа, акварела, пастела, графика, као и слике и скулптуре. Ту су и оригинална издања часописа "Зенит", публикације из "Зенитове" библиотеке, плакати, брошуре, леци. Колекцију употпуњавају албуми, фотографије, писма и лични предмети Мицића и његове супруге Анушке, али и брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског.

Прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило "Зенит", као интернационалну ревију за уметност и културу, Мицић (иначе рођен у Јастребарском, 16. новембар 1895) покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. Услед несугласица са хрватским културним миљеом, редакција се 1923. преместила у Београд. Ту "Зенит" излази до 1926, када власт, због критичко-полемичких ставова Мицића, забрањује његов 43. број. С временом се часопис гаси, а браћа Мицић, Љубомир и Бранко, одлазе за Париз.

- Мисионарска улога Љубомира Мицића, међутим, далеко је комплекснија од активистичког манифестовања еклектичних ставова зенитизма - пише у најави изложбе у Народном музеју. - Иницијативом Мицића у "Зениту" је редовно промовисана нова уметност, разменом актуелних информација и теоретских написа бројних домаћих и иностраних сарадника успостављани су контакти са авангардним уметницима и књижевницима, организоване значајне манифестације и изложбе у Краљевини СХС и у иностранству.

И својим визуелним идентитетом "Зенит" је био сродан авангардним часописима немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма.

На изложби посвећеној јубилеју овог светског, а нашег авангардног покрета, биће представљен избор 90 слика, цртежа, колажа и графика. Реч је о делима која припадају водећим правцима епохе - експресионизму, кубизму и посткубизму, руској авангарди и конструктивизму. Међу ауторима чији су радови изложени су Михаило С. Петров, Јован Бијелић, Јо Клек/Јосип Сајсел, Август Чернигој, Василиј Кандински, Александар Архипенко, Ласло Мохољ-Нађ, Ел Лисицки, Марк Шагал, Серж Шаршун, Бранко Ве Пољански, и многи други.

БУНТОВНО И ПРОВОКАТИВНО

РЕФОРМИСТИЧКИ карактер "Зенита" огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану - у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици, изворно левичарског профила, у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања - пише у најави поставке.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЗЕНИТИСТИ ЦЕЛОГ СВЕТА: Народни музеј представља дела из оставштине Љубомира Мицића

22. 12. 2021. у 17:28

Култура

0 0

ПРЕДАВАЊЕ ИГОРА БОРОЗАНА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ: О европском и српском симболизму

21. 12. 2021. у 17:28

Култура

0 0

"КОМПОЗИЦИЈА II" - ХИТ У МИЛАНУ: Чувена слика Пита Мондријана из Народног музеја на међународној изложби

29. 11. 2021. у 10:42

Србија

0 0

УНЕСКО ПОХВАЛИО ЛЕСКОВЧАНЕ: Партнер у "Агенди 2030" и добра пракса у разавоју и промоцији културног наслеђа

20. 11. 2021. у 06:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације