"КАРАЂОРЂЕ" ПОКРЕНУО ФИЛМСКУ ИСТОРИЈУ: Кинотекa данас обележава 110 година од почетка српске кинематографије
ЈУГОСЛОВЕНСКА кинотека обележиће 110 година српске кинематографије филмским програмом и предавањем Александра Ердељановића, данас, у Музеју кинотеке (од 18 часова), што је и датум прве филмске пројекције у свету, коју су браћа Лимијер приредила 1895. у Паризу.
Фото Кинотека
- Славимо 110 година од првог српског играног филма "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" и почетка организоване филмске продукције у Срба, коју је започео први српски продуцент Светозар Боторић - најавио је управник Архива кинотеке Александар Ердељеновић.
У ауторском тексту посвећеном овом великом јубилеју, он је подсетио да је кинематографија, као изум краја 19. и почетка 20. века, рано пригрљена на Балкану и у југоисточној Европи.
Фото Кинотека
- Ако је Мађарска, са преко пет стотина остварења у немом периоду, са организованом производњом играних филмова започела 1912, Бугарска три године касније, а Хрватска као део двојне монархије тек 1917, било је право чудо да је аграрна Србија још 1911. године снимила прва два домаћа, али и балканска, играна филма.
"Улрих Цељски и Владислав Хуњади" је, по речима Ердељановића, хронолошки био први српски играни филм, али с обзиром на то да је премијерно приказан тек 30. новембра 1911, он се у нашој филмској историографији води као други. Оба потписује чувени глумац Чича Илија Станојевић.
Фото Кинотека
- "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" сниман је током јула и августа исте године, имао је премијерну новинарску пројекцију 23. октобра 1911. у хотелу "Париз", па се због тога и званично води као први српски, а уједно је и први балкански играни филм - објашњава управник Архива Кинотеке.
Власник хотела "Париз" (који се налазио на Теразијама), припадник ондашње трговачке и пословне елите, Светозар Боторић, још од првих година 20. века изнајмљивао је једну од сала хотела путујућим кинематографима. На истом месту, 1908, отворио је први стални биоскоп у Србији "Гранд биоскоп позориште", постао заступник тадашње највеће филмске куће "Браћа Пате" из Париза, а потом се и сам активно посветио филмској производњи. Боторић је дошао на идеју о прављењу "чисто српских филмова" који би се, преко "Браће Пате" дистрибуирали по свету. Средином 1911. у Београд је стигао Луј де Бери, сниматељ већине српских филмова, па и "Карађорђа" и "Хуњадија..."
Фото Кинотека
- "Карађорђе" је снимљен у Београду и околини. Екстеријери су снимани на обалама Дунава и Саве (пре свега на Ади Циганлији), Калемегданској тврђави, Топчидеру и на Бањичком пољу. За ентеријере је послужило двориште хотела "Париз" (простор данашњег Безистана), где су пренете кулисе и сценографија из Народног позоришта - објашњава Ердељановић.
Први српски играни филм нетрагом је нестао крајем двадесетих година прошлог века, да би, после вишедеценијског трагања, био пронађен 2003. године у Филмархиву Аустрије.
- У марту 2003. отпутовао сам у Будимпешту као учесник на конференцији о рестарурацији старих филмова. У једној од пауза упознао сам Николауса Вострија из Филмархива Аустрије, који ми је открио да се у њиховом архиву чува велики број старих филмова везаних за Србију, краљевску породицу Карађорђевић, српску војску, разне свечаности, манифестације, сахране са нашег простора - присетио се Ердељановић овог важног познанства.
На лето је, заједно са тадашњим директором Југословенске кинотеке Радославом Зеленовићем отпутовао у Аустрију.
- У Лаксенбургу покрај Беча, где се чува запаљиви фонд Филмархива Аустрије, на монтажном столу, уз асистенцију Вострија погледали смо све "српске материјале". Одмах после првог кадра у коме се славни глумац и редитељ Чича Илија Станојевић поклања публици, постао сам свестан да је пред нама епохално откриће. Убрзо се испоставило да је пронађен не само легендарни "Карађорђе", него и већи део филмова првог српског продуцента Светозара Боторића, од којих наша Кинотека није поседовала ни метра филмске траке - сведочи Ердељановић.
На питање да ли је преостао још неки српски играни филм који нису видели, од Ваустрија су добили одговор: "Остао је само неки мађарски историјски филм, који је за вас небитан." Инсистирали су да погледају и њега, а онда је уследило ново изненађење.
- Тада су на монтажном столу, пред нашим очима пролетели кадрови Калемегданске тврђаве и ликови славних глумаца Добрице Милутиновића и Чича Илије Станојевића из првог српског снимљеног, али другог по реду приказаног играног филма "Улрих Цељски и Владислав Хуњади". Још један бисер из детињства српске кинематографије оживео је у пуном сјају. Тако се остварио сан многих генерација кинотечана и васкрсла изгубљена страница српске филмске историје - присетио се Александар Ердељановић.
Два прва српска филма биће приказана вечерас у Музеју кинотеке на обележавању 110. рођендана српске кинематографије, а посетиоцима ће бити представљени и недавно набављени лични предмети Светозара Боторића. Југословенска кинотека је дигитално рестаурисала "Карађорђа", а у току 2023. биће завршена "обнова" свих осталих Боторићевих остварења.
Историјска читанка
УПРАВНИК Архива Кинотеке Александар Ердељановић одржаће данас предавање у форми филмске историјске читанке о 110 личности значајних за Србију и српски народ од 1904. до 1945. године.
- То је једна врста аудио-видео енциклопедије. Снимке личности које сам одабрао пратим коментарима и њиховим кратким биографијама - најавио је Ердељановић, додајући да, нажалост, многе значајне личности из периода 1904-1945. још нису нађене на филму, а неке од њих нису никада ни снимљене.
Препоручујемо
ПРЕМИЈЕРНО ПРЕД ВРАЊСКОМ ПУБЛИКОМ: Филм ,,Није лоше бити човек’’ на репертоару у недељу
24. 12. 2021. у 19:47
ФЕСТИВАЛ "НАЈКРАЋИ ДАН": Филмови студената и аматера у дворани Културног центра Београда
20. 12. 2021. у 13:02
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)