Култура

"КАРАЂОРЂЕ" ПОКРЕНУО ФИЛМСКУ ИСТОРИЈУ: Кинотекa данас обележава 110 година од почетка српске кинематографије

Ана Попадић

28. 12. 2021. у 10:13

ЈУГОСЛОВЕНСКА кинотека обележиће 110 година српске кинематографије филмским програмом и предавањем Александра Ердељановића, данас, у Музеју кинотеке (од 18 часова), што је и датум прве филмске пројекције у свету, коју су браћа Лимијер приредила 1895. у Паризу.

КАРАЂОРЂЕ ПОКРЕНУО ФИЛМСКУ ИСТОРИЈУ: Кинотекa данас обележава 110 година од почетка српске кинематографије

- Славимо 110 година од првог српског играног филма "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" и почетка организоване филмске продукције у Срба, коју је започео први српски продуцент Светозар Боторић - најавио је управник Архива кинотеке Александар Ердељеновић.

У ауторском тексту посвећеном овом великом јубилеју, он је подсетио да је кинематографија, као изум краја 19. и почетка 20. века, рано пригрљена на Балкану и у југоисточној Европи.

- Ако је Мађарска, са преко пет стотина остварења у немом периоду, са организованом производњом играних филмова започела 1912, Бугарска три године касније, а Хрватска као део двојне монархије тек 1917, било је право чудо да је аграрна Србија још 1911. године снимила прва два домаћа, али и балканска, играна филма.

"Улрих Цељски и Владислав Хуњади" је, по речима Ердељановића, хронолошки био први српски играни филм, али с обзиром на то да је премијерно приказан тек 30. новембра 1911, он се у нашој филмској историографији води као други. Оба потписује чувени глумац Чича Илија Станојевић.

- "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" сниман је током јула и августа исте године, имао је премијерну новинарску пројекцију 23. октобра 1911. у хотелу "Париз", па се због тога и званично води као први српски, а уједно је и први балкански играни филм - објашњава управник Архива Кинотеке.

Власник хотела "Париз" (који се налазио на Теразијама), припадник ондашње трговачке и пословне елите, Светозар Боторић, још од првих година 20. века изнајмљивао је једну од сала хотела путујућим кинематографима. На истом месту, 1908, отворио је први стални биоскоп у Србији "Гранд биоскоп позориште", постао заступник тадашње највеће филмске куће "Браћа Пате" из Париза, а потом се и сам активно посветио филмској производњи. Боторић је дошао на идеју о прављењу "чисто српских филмова" који би се, преко "Браће Пате" дистрибуирали по свету. Средином 1911. у Београд је стигао Луј де Бери, сниматељ већине српских филмова, па и "Карађорђа" и "Хуњадија..."

- "Карађорђе" је снимљен у Београду и околини. Екстеријери су снимани на обалама Дунава и Саве (пре свега на Ади Циганлији), Калемегданској тврђави, Топчидеру и на Бањичком пољу. За ентеријере је послужило двориште хотела "Париз" (простор данашњег Безистана), где су пренете кулисе и сценографија из Народног позоришта - објашњава Ердељановић.

Први српски играни филм нетрагом је нестао крајем двадесетих година прошлог века, да би, после вишедеценијског трагања, био пронађен 2003. године у Филмархиву Аустрије.

- У марту 2003. отпутовао сам у Будимпешту као учесник на конференцији о рестарурацији старих филмова. У једној од пауза упознао сам Николауса Вострија из Филмархива Аустрије, који ми је открио да се у њиховом архиву чува велики број старих филмова везаних за Србију, краљевску породицу Карађорђевић, српску војску, разне свечаности, манифестације, сахране са нашег простора - присетио се Ердељановић овог важног познанства.

POGLEDAJ GALERIJU

На лето је, заједно са тадашњим директором Југословенске кинотеке Радославом Зеленовићем отпутовао у Аустрију.

- У Лаксенбургу покрај Беча, где се чува запаљиви фонд Филмархива Аустрије, на монтажном столу, уз асистенцију Вострија погледали смо све "српске материјале". Одмах после првог кадра у коме се славни глумац и редитељ Чича Илија Станојевић поклања публици, постао сам свестан да је пред нама епохално откриће. Убрзо се испоставило да је пронађен не само легендарни "Карађорђе", него и већи део филмова првог српског продуцента Светозара Боторића, од којих наша Кинотека није поседовала ни метра филмске траке - сведочи Ердељановић.

На питање да ли је преостао још неки српски играни филм који нису видели, од Ваустрија су добили одговор: "Остао је само неки мађарски историјски филм, који је за вас небитан." Инсистирали су да погледају и њега, а онда је уследило ново изненађење.

- Тада су на монтажном столу, пред нашим очима пролетели кадрови Калемегданске тврђаве и ликови славних глумаца Добрице Милутиновића и Чича Илије Станојевића из првог српског снимљеног, али другог по реду приказаног играног филма "Улрих Цељски и Владислав Хуњади". Још један бисер из детињства српске кинематографије оживео је у пуном сјају. Тако се остварио сан многих генерација кинотечана и васкрсла изгубљена страница српске филмске историје - присетио се Александар Ердељановић.

Два прва српска филма биће приказана вечерас у Музеју кинотеке на обележавању 110. рођендана српске кинематографије, а посетиоцима ће бити представљени и недавно набављени лични предмети Светозара Боторића. Југословенска кинотека је дигитално рестаурисала "Карађорђа", а у току 2023. биће завршена "обнова" свих осталих Боторићевих остварења.

Историјска читанка

УПРАВНИК Архива Кинотеке Александар Ердељановић одржаће данас предавање у форми филмске историјске читанке о 110 личности значајних за Србију и српски народ од 1904. до 1945. године.

- То је једна врста аудио-видео енциклопедије. Снимке личности које сам одабрао пратим коментарима и њиховим кратким биографијама - најавио је Ердељановић, додајући да, нажалост, многе значајне личности из периода 1904-1945. још нису нађене на филму, а неке од њих нису никада ни снимљене.

19. 12. 2021. у 14:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

10. 05. 2025. у 12:06

ЊЕГОВ АЛКОХОЛ: Трамп наводно има порок којем не може да одоли - из Беле куће оштро демантовали

Свет

0 0

"ЊЕГОВ АЛКОХОЛ": Трамп наводно има порок којем не може да одоли - из Беле куће оштро демантовали

ПРЕМА тврдњама једног службеника из Беле куће, председник САД Доналд Трамп конзумира изузетно велике количине слаткиша. Опште је познато да је Трамп велики љубитељ коле лајт, до те мере да је у Овалној соби инсталирано посебно дугме за тај напитак. Међутим, оно што многе његове присталице можда не знају јесте да је Трамп, судећи према изјавама садашњих и бивших службеника, сарадника и блиских пријатеља, дугогодишњи самопрозвани заљубљеник у слатко.

0 0

САВРЕМЕНО ЧИТАЊЕ ЧИПКЕ: Пољска уметница инспирисана крагном из Етнографског музеја

ЗА уметничку интервенцију, светски познате пољске уметнице NeSpoon, која кроз савремени визуелни језик оживљава наслеђе Војводине с краја 19. века, а биће представљена данас у 11 часова у београдским "Силосима", послужио је драгоцани експонат Етнографског музеја, тачније крaгна из збирке Градске ношње.

09. 05. 2025. у 16:53