КРХКА ЗАВОДНИЦА ВУЛКАНСКОГ ГЛАСА: На данашњи дан 1915. рођена Едит Ђована Гасион, познатија као Пјаф, симбол француске шансоне

КАДА је, недалеко од Јелисејских поља, чуо како пева, на тротоару, онако сићушну, не вишу од 147 центиметара са својих двадесет година, чаробног гласа, власник париског кабареа "Жерниз" Луј Лепле - чији је лик касније глумио један Жерар Депардје - повео је Едит Ђовану Гасион са собом и дао јој надимак "Врабац". А врабац се у француском жаргону каже "пјаф". Тако је, као на филму, створена сторија о родоначелници француске шансоне.

Едит Пјаф

Животна прича Едит Пјаф, рођене баш на данашњи дан у ратном вихору 1915. године, достојна је најмаштовитијег сценарија. Свет је, каже легенда, угледала на степеништу једне зграде у улици Белвил, умотана у пелерину полицијског службеника. Мајка, барска певачица и алкохоличарка, брзо је напустила бебу. Бака с мајчине стране јој је на цуцлу давала црно вино, па је отац, који је стигао на допуст с фронта, одвео код своје мајке, власнице бордела у Нормандији. Ту се, међу проституткама, мала Едит, иронично, први пут осетила заштићеном.

По повратку из рата, отац, циркуски акробата, узео ју је са собом. Живела је у шатри, глуварила касније са чапкунима и вагабондима на калдрми Монмартра, просила и певала по баровима, касарнама, на улици. Ту ју је запазио Лепле, а већ после годину дана снимила је прву плочу која је доживела невероватан успех. Астрономском брзином винула се у светске висине. Певала је по мјузик-холовима, али и глумила.

За време Другог светског рата, наставила је да наступа, била је чак и у Берлину, али су јој све опростили. После рата, остварила је запажену каријеру у Америци, пунила "Карнеги хол", али и париску "Олимпију". У првим редовима на њеним концертима седели су Роми Шнајдер, Белмондо, Пол Њуман, Дјук Елингтон, Луис Армстронг.

Била је страствена заводница и имала строге естетске критеријуме за супротни пол. Удавала се више пута и завела многобројна мушка срца. Живела је са Ивом Монтаном, Жоржом Мустакијем, кажу да није била индиферентна према Алену Делону и Џону Холидеју, а да изглед Шарла Азнавура није био по њеном укусу. У Њујорку јој је, 1952, на венчању са певачем Жаком Пилсом, кума била Марлен Дитрих. Годину дана пред смрт, ослабљена болешћу, удала се за двадесет година млађег Грка Теофаниса Ламбукаса, уметничког имена Тео Сарапо.

Ипак, највећа љубав њеног живота био је светски боксерски шампион Марсел Сердан. На њен позив, пожурио је да јој се придружи у Њујорку 1949. Била је нестрпљива, па није хтела да чека да доплови бродом. На авионском лету није било места, па је Сердану карту уступио један брачни пар. Авион се срушио, а Пјаф то никада није преболела.

Скрхана љубавним болом, али и озбиљно оболела од артритиса, почела је да интензивно користи морфијум. Алкохол и дрога нарушили су њено иначе крхко здравље. Неколико пута безуспешно је покушала да се отргне порока. На сцену је могла само уз помоћ лекова и опијата, једва се држала на ногама, неколико пута се срушила на сцени, слабашна, али гласа вулканске снаге.

 Едит Пјаф и Марсел Сердан

Умрла је, исцрпљена, 1963, са непуних 48 година, на медитеранској обали. Њени посмртни остаци пребачени су у Париз, где је погребну поворку, од њеног стана до гробља "Пер Лашез", пратило пола милиона људи. На гробље је ушло четрдесет хиљада обожавалаца. У том делу града био је заустављен саобраћај, а тепих расутог цвећа прекривао је тротоаре.

У гроб су, заједно с ковчегом, спуштени и њени омиљени предмети - плишани зец, маринска беретка, кравата од зелене свиле, кип Свете Терезе, легионарска еполета и разгледница с посветом Жана Коктоа. Почива уз свог оца, кћерку Марсел, која је живела само две године и свог последњег супруга који је касније страдао у саобраћајној несрећи.

"ЧУВАЛА" ЈУ ЈЕ СВЕТА ТЕРЕЗА

ЕДИТ Пјаф је као мала, услед инфекције, у Норманији ослепела. Одвели су је на гроб свете Терезе после чега је, каже легенда, прогледала. Од тада никада није изашла на сцену без крста око врата. Али, и поред тога, католичка црква јој није одобрила религиозни обред на сахрани, јер је, како је истакнуто, живела у супротности са моралним вредностима. Један капелан јој је, ипак, својевољно одржао опело.

МНОГИМА ПОМАГАЛА

МЕЂУ најпознатијим песмама Едит Пјаф су "Живот у ружичастом", "Не, не жалим ни за чим", "Химна љубави", "Мој легионар", "Милорд", "Акордеониста"... Кроз њену кућу стално су пролазили млади уметници нудећи јој песме. Многима је помогла. Будила се, иначе, тек око три по подне, а прве састанке заказивала око пет.

Препоручујемо

Познати

0 12

КО ЈЕ БАРБАРА ПРАВИ: Француска представница на Евровизији која је песму посветила деди Србину

23. 05. 2021. у 07:20

Друштво

0 2

ОПЕРСКЕ АРИЈЕ У РИТМУ ТАМБУРИЦЕ: Сопран Зорана Иђушки (28), најмлађи солиста РТС и РТВ

11. 10. 2021. у 15:00

Друштво

0 3

НЕДЕЉНЕ "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ": Ко спрема протесте против Вучића, Пупин Леонардо нашег доба, да ли ће икад бити откривено ко је убио Кенедија

18. 12. 2021. у 20:00

Познати

0 7

ЖАРИЛА И ПАЛИЛА, ПА НЕСТАЛА: Певачица због љубави напустила музику, погледајте како данас изгледа (ФОТО/ВИДЕО)

17. 12. 2021. у 16:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације