Култура

ТРИ БИСА И ОБЕЋАЊЕ ПУБЛИЦИ: Стефан Миленковић на 55. "Мокрањчевим данима"

С.М.Јовановић

14. 09. 2021. у 21:20

ПУБЛИЦИ 55. „Мокрањчевих дана“ у Неготину треће фестивалске вечери представио се Стефан Миленковић уз клавирску сарадњу сјајне Хилде Шван.

ТРИ БИСА И ОБЕЋАЊЕ ПУБЛИЦИ: Стефан Миленковић на 55. Мокрањчевим данима

Миленковића, коме је ово био и пети наступ на неготинским музичким свечаностима Мокрањцу у част, публика је враћала на сцену чак три пута, уз обећање да неће чекати целу једну деценију, колико је протекло од претходног гостовања на „Мокрањчевим данима“, да поново дође у Неготин.

- Одрастао сам уз „Мокрањчеве дане“. То ме увек враћа у то једно време, у којем се толико тога променило и у историји наше земље, али и у мојој личној историји, начин свирања, приступ музици, много тога. Овде се враћа, у једну традицију, у такво једно време које је било кардинално у мом развитку и зато ми је и већа одговорност да свирам у Неготину. Шалим се делимично кад кажем да је ово један од најсташнијих фестивала у смислу да има однеговану публику да свако ко је ко у класичној музици долази овде и живи са овим фестивалом – каже Стефан Миленковић.

Непосредан, шармантан, предусретљив, Миленковић, који је први пут у Неготину наступао као четрнаестогодишњак пре равно 30 година, за први део концерта одабрао је две сонате за виолину, Хендлову у Де-дуру и Брамсову у де-молу, образлажући публици историју сваке од композиција, док се у другом делу делу концерта одлучио за дела Вијењавског, Сен-Санса, Сарасатеа, лагана, а комплексна и виртозна.

- Ишао сам у једном класичном, традиционалном правцу, чак и као сам формат реситала са првим делом који је мало тежи, дуже су форме, треба бити свежији за слушање другим који је мало лаганији, а опет технички тежи за виолинисту где се показује управо, бравура, виртуозност и могућности саме виолине и то је било то, један заиста класичан формат бар за мене - додаје Миленковић.

Иако је, вели, ове композиције и концерте извео небројено пута, много се тога променило од почетка његове каријере коју посматра као процес који тече и непрестан рад на себи.

- Променила се интерпретација мог живота. Пуни се чаша искуства не само музичког, него и људског и то се све апсолутно одражава кроз оно што радим на сцени. Мислим да дела треба упознати са свих аспеката, у свакој димензији, знати њихову историју, контекст, а са друге стране га треба учинити својим, свирати га на свој начин и не плашити се истовремено историје и традиције. Људи долазе да чују једно дело које је свирано дословно милијарду пута али не долазе само због тога, већ и да чују уметника. Зато је важно да радимо не само на музици коју свирамо, него и на себи – додаје још увек најмађи дипломац Музичке академије у Београду, на којој је магистрирао са 19 година, а од октобра и професор на Музичкој академији у Новом Саду у којој ће примити своју прву класу студената.

БОНУС ВИДЕО - НАГРАЂЕНИ У ВЕНЕЦИЈИ И БЕОГРАДУ: Са актерима филма "Оаза", штићеницима дома "Сремчица"