Култура

МАРИНА И УЛАЈ, ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА: Изложба пионира уметности перформанса, од сутра у Музеју савремене уметности у Лиону

Миљана Краљ

14. 09. 2021. у 15:30

МУЗЕЈ савремене уметности у Лиону (Musеe d`art contemporain de Lyon - macLyon), током готово четири деценије, скупио је највише снимака заједничких радова једног од најзначајнијих уметничких и љубавних парова у другој половини 20. века и од сутра ће их представити на изложби "Марина Абрамовић & Улај: перформанси 1976- 1988".

МАРИНА И УЛАЈ, ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА: Изложба пионира уметности перформанса, од сутра у Музеју савремене уметности у Лиону

Наиме, још 1986. ова институција први пут је угостила изложбу пионира уметности перформанса, представљајући публици циклус којим су стекли међународни углед и признање - "Прелазак ноћног мора/конјункција". Циклус чини 22 перформанса, изведена на различитим крајевима планете, од Сиднеја и Ушимада до Чикага и Касела. Седели су окренути једно другом, лицем у лице, пред публиком, непокретни, у апсолутној тишини и концентрацији, некада и данима. У Лиону је серија коначно заокужена перформансом који је наручио музеј, а чији део су биле и фотографије и објекти са снимања екстремних момената њихових наступа.

Како тврде у овој француској установи културе, најављујући изложбу, радови Марине и Улаја, заступљени у њиховој колекцији, тичу се фундаменталних тема, која се данас називају антрополошким. Та дела покрећу питања полности, партнерства, свести о изазовима телесности, менталне контроле бола и издржљивости, излагања опасностима, везама са природним окружењем и различитим културама, и заправо су друштевна и политичка критика. Поред циклуса "Прелазак ноћног мора" (обухвата радове настале од 1981. до 1986.) на поставци која ће трајати до 2. јануара, наћи ће се најважнији, рани заједнички подухвати, као и дело којим су завршили уметничку сарадњу и означили крај своје емотивне везе - "Љубавници: Шетња Великим зидом".

Београђанка, чијим уметничким истраживањима је средина из које је потекла, средином седамдесетих година прошлог века, постала тесна - Марина Абрамовић (1946) и немачки уметник рођен у Солингену, Франк Уве Лајсипен (1943-2020), познат под псеудонимом Улај, упознали су се у једном од студија холандске телевизије 1975. Годину дана касније отпочели су страствено, дванаестогодишње љубавно и уметничко саживљавање, из кога су настали перформанси којима су искушавали многе аспекте људског постојања.

Тестирали су границе мушког и женског идентитета, трансформишући ту двојност у универзални дуализам светла и таме, позитивног и негативног, тишине и буке, активног и пасивног, непокретности и кретања... Снагу њиховог прожимања, између осталих, рефлектују перформанси "Удисање/ издисање", из 1977. током којих су сатима били спојени у непрекидном пољупцу, удишући и издишући ваздух један из другога, до границе могућег гушења...

- Они су тестирали физичке границе својих тела, границе свог односа и својих менталних капацитета, као и друштвене и културне кодове који су утицали на њих, или оне који су се односили на стереотипе пола, секса и нормалности - истиче се у тексту који прати изложбу у Лиону, а потписали су га Ерв Персебо, директор музејске колекције, и Тијери Прат, менаџер продукције.

- У само неколико година Марина Абрамовић и Франк Уве Лајсипен креирали су снажан уметнички опус, који оставио трајан утисак на гледаоце који су имали среће да уживо присуствују њиховим перформансима.

Са "Маријом Калас" у Паризу

ПРОЈЕКАТ наше уметнице "Седам смрти Марије Калас", премијерно изведен прошле године у Баваркосј државној опери у Минхену, почетком септембра гостовао је у Париској опери. У представи, играној од 1. до 4. септембра у француској престоници, живот грчке диве представљен је кроз оперу, видео и перформанс. Марина Абрамовић позивала је седам оперских певача да изведу чувене арије, а она се током представе појављује на видео снимцима у којима представља "смрт" оперских јунакиња, од Тоске до Кармен, али и последње сате живота Марије Калас.