КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Култура сећања
У НОВОМ роману Александра Гаталице "Двадесет пети сат" флуидне су границе између реалности и офантастиченог света једног жељеног Београда - чији су рејони грађени с носталгијом према времену које је прошло.

Фото: Приватна архива
На сасвим особит начин исприповедане су судбине наших емиграната расутих по свету, од Париза и Лондона, до швајцарских, америчких, шпанских и других светских метропола и варошица. Читаоци овог динамичног романа сигурно ће бити опчињени судбинама јунака, нарочито Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Владимира Велмар Јанковића. Условљени сложеним историјским околностима, а оне су за њих увек биле такве, јунаци се крећу кроз реалне, али и имагинарне светове у које су их потисли њихови двојници.
Увођење двојника који заузимају животе својих оригинала додатно услојава овај роман и судбине његових јунака, високих интелектуалаца, који нигде нису добродошли. Они нигде не налазе сигурност, чак ни када су у свом дому, како је то било са Исидором Секулић (која је такође добила место у овом роману). На основу уланчаног приповедања - а готово сви јунаци су приповедачи, смењују се и појављују више пута у различитим временским одсецима, али и световима - разумемо да су многим разлозима били мотивисани да направе за себе једини могући свет, онај који постоји у том, "двадесет петом" сату.
Први разлог за то је репресивност успостављене Титове државе у оквиру које су у свету културе, науке и уметности значајни људи и/или пак доказане патриоте били не само сувишни, већ проглашени непријатељима, ликвидирани, затворени или маргинализовани.
На основу онога што су исприповедали књижевни јунаци емигранти, али не само они, већ и људи Службе - Мирко Илић и Весна Цигановић (а који су се на крају од ње одметнули), закључујемо о степену ауторитаризма и репресивности тог друштва и, наравно, о суштинском одсуству слободе и моћи - за све осим за победнике.
Други разлог за то, закључујемо резигнирано, тиче се истине да ниједно време, па ни садашње, није у савезу с врхунским интелектуалцима наших простора који континуирано раде на корист сопствене земље и њене културе, а јесте у савезу с тзв. компрадорском интелигенцијом, која систематски ниподаштава историјску жртву сопственог народа, његову традицију, моралне постулате, културу, а особито књижевност.

Фото Архива
Роман је уоквирен врло актуелном причом наших дана. Наиме, извесни Миладин, Србин из Немачке, стицајем околности бива затечен у Београду на почетку корона пандемије и разбољева се. Из сегмената онога што као наш савременик приповеда са искуством живљења на западу, као и на основу искустава јунака овог романа, само у другим временима и околностима, можемо потврдити наша претходна, а реална знања о ономе што запад јесте. Можемо сагледати његова лица и наличја, а такође много тога потврдити и закључити о нама самима у односу на запад.
Овај роман Александра Гаталице специфичан је омаж Милошу Црњанском. "Друга књига Сеоба" и "Роман о Лондону" веома су важни за "Двадесет пети сат" и његове јунаке. Тај роман на посве књижевни начин говори нам о значају културе сећања. То је оно што наша (ауто)коолонијална елита управо жели да заборавимо. Нећемо заборавити, наравно.

"ПОГЛЕДАЈ СИНЕ ОВЕ ЛЕПОТЕ, СЛУШАЈ ЗВОНА КАКО БРУЈЕ..." Васић поделио емотивну слику са крштења сина у Грачаници - "Остварио Бог ми сан..."
ГЛУМАЦ Милан Васић јуче је у манастиру Грачаница крстио сина Деспота.
28. 09. 2025. у 12:35

АМЕРИКАНЦИ ОДУШЕВЉЕНИ ВУЧИЋЕМ! Пљуште коментари након гостовања на Њузмаксу: "Хоћемо га код Такера, дивно је чути овог мудрог човека"
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић гостовао је синоћ на америчкој телевизији Њузмакс, а његово гостовање привукло је велику пажњу америчке јавности.
27. 09. 2025. у 11:29

ЉУТИЛА СЕ: Бора и Брега пијани написали песму, посветили је ПЕВАЧИЦИ - дуго није причала са Гораном
У ВРЕМЕ старе Југославије, тачније осамдесетих година прошлог века, владао је поприличан ривалитет између две најпопуларније групе - "Бијелог дугмета" и "Рибље чорбе".
28. 09. 2025. у 08:33
Коментари (0)