ПИСАЦ КОЈИ ВРАЋА РАСКОШ КЊИЖЕВНОСТИ: Необична промоција књиге Радована Белог Марковића на старом мосту на Колубари

КАО бегунац из очајне чете која заузмима последњи положај, с десном у левој руци, пун рана и ожиљака из битака за сопствену душу, опет стојим насред Белобродске, двапут рушене ћуприје.

Фото Архива

Стојим, као некоћ што сам стајао, осим што млад више нисам, већ строшен од вијања по Непочин-пољу и скривања од оних који купе књижевну вересију, за шта је одавно залегла и ортачка кобила, бангава и нетимарена, па пехотно морам преко воде - до свог гроба, за који не знам да л` ће се копати тамо или овамо, као што још нисам увардао: да ли сам у животу доиста мртвовао, или сам, у мртварлуку тобож живео...

Овако се књижевник Радован Бели Марковић, један од најпризнатијих живих српских прозаиста, обратио прексиноћ присутнима на промоцији његовог новог романа "Стојна Ветрењача", приређене на необичном месту - некадашњем гвозденом мосту узане пруге, на реци Колубари, у његовим родним Ћелијама, код Лајковца.

Фото Б. Пузовић

Рекао је књижевник и да је Колубара, најславнија српска река, чијим се прибрежјем водила битка која је Земаљску Србију дозвала, одбранила, омеђила и учврстила, као што је Небеску Србију, Бој на Косову у Вечитости утемељио.

- Ћелије, село моје, јуним добом, док ме је детлић с Мијаиловог дуда будио за школу, чињаше ми се двеста година а не два километра удаљено од Лајковца - присећао се Бели Марковић. - Километри и године су се добом укарарили и разлике на нулу се свеле, али је даљина остала, поготово с куле-мотриље, понад изврнутих тепсија у којима се могаше познати: шта ће с нама бити до пошљетка... Тако се и случило да одлучени дечарац никада не стигне на другу обалу, остајући насред ове ћуприје као неутврђени Лајковчанин, недозвани Ваљевац и недомашени Шумадинац, с гаћама на штапу меште беле заставе, и гутом Ћелијанства у самом подгрлцу.

Радња романа одвија се у пишчевом "белом Ваљеву", од краја 19. до тридесетих година 20. века. У центру збивања је бојар Тадић који покушава да изгради ветрењачу на Попарском брду. У причу су уплетене и велике фигуре српске културне прошлости - Брана Петронијевић, Јован Цвијић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Лаза Лазаревић, који се јављају као личности, или су присутни ликови из њихових дела.

- У српској књижевности не постоји писац који је систематичније испевао дугу и сложену поему, специфични хвалоспев простору који се може означити као његов завичај, а то је читаво колубарско подручје ком је у својим делима подигао високи књижевни споменик - рекао је проф др Радивоје Микић.

- Радован Бели Марковић још једном диже достојанство књижевности и хоће да покаже да је њена улога у људском животу веома висока и важна, без обзира на то што живимо у добу које нам намеће један осиротели духовни пејзаж, у којем и сви ми треба да се осетимо као сиротиња. Своју књижевност и нас изнова хоће да врати раскоши, обиљу и једној врсти духовног племства.

ГОСТИ

Уз бројне поклонике дела Радована Бели Марковића, из Лајковца и околине, промоцији су присуствовали Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге која је објавила роман "Стојна ветрењача", Војислав Коштуница, некадашњи председник СР Југославије, Душан Михајловић, бивши министар унутрашњих послова и градоначелник Ваљева, Дарко Танасковић, дипломата и оријенталиста, Слободан Јевтић Пулика, сликар из Француске, Милош Јевтић, новинар Радио Београда и публициста...

Препоручујемо

Култура

0 0

ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара

09. 01. 2026. у 05:00

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације