ПОГЛЕД ИСКОСА - Цртежом против короне
ПОСТОЈЕ различити видови отпора злу, неумитности судбине и околностима у времену. Поучан је пример Иве Андрића.
Фото приватна архива
Као амбасадор у Берлину 1941. године, укидањем те амбасаде, он излази из своје резиденције окружене огромним парком, са послугом, одбија предлог да отпутује у Швајцарску и наставља возом у окупирани и срушени Београд, где се усељава у самачку собу стана у Призренској улици. Ту за четири године, окружен најнужнијим намештајем, значи: сто, кревет, "краљица пећи", ормар и полица са не више од десет књига, Андрић пише "На Дрини ћуприју", "Травничку хронику" и "Госпођицу", не рачунајући записе који су касније ушли у "Знакове поред пута". У касну јесен 1942. у хладном дану, затичу га како седи за малим слабо осветљеним столом, у зимском капуту, са капом на глави и рукавицама без прстију. Управо је завршавао роман "На Дрини ћуприја", за који је касније добио Нобелову награду. То је време када је изгледало да ће Трећи рајх трајати хиљаду година, а сви Словени бити збрисани.
Године 1999, док су НАТО бомбе падале по Београду, уз завијање сирена сликар Жељко Тоншић је упорно одлазио у свој земунски атеље. Насликао је у знак отпора злу и духовне надмоћи једног од најлепших анђела не само у новијем српском већ и светском сликарству.
Наведена су два ствараоца које цени сликар и цртач Зоран Круљ (Титоград, 1957). У време пандемије короне, када многи не знају шта ће са собом, подлежу менталним болестима и урлају у четири зида, он је нашао излаз у стваралаштву, серијом цртежа већих формата дао је отпор болести. Испољио је чисто цртачко умеће, умеће цртежа као самосталне ликовне дисциплине, студиозног и детаљног, аналитичког и разиграног, какав се некада неговао код нас, а сада се све више заборавља. На његовим цртежима, слављима ирационализма, налазе се и поетски записи, исписи и текстови Иве Андрића, што је у нашој цртачкој пракси започело са цртачем и професором вечерњег акта Драганом Лубардом и Леонидом Шејком. Ниче на Круљовој уметничкој стени, обали подсвести, свет живуљки и фантастичних бића, птица са људском главом и рукама, чудовиштима која забављају и веселе. Призори су испуњени хумором и ведрином, галиматијас ликова и форми изведен је на сунце, обилује мноштвом ситних детаља, прецизно цртаних и, по правилу, једном већом централном фигуром у средини, у предњем плану.
Реч је о мајстору цртачу, који се не ослања на Величковића, Дада Ђурића и Воја Станића, већ их цитира. Код њега је све густо ткано, испреплетено до збуњивања посматрача, халуцинантно али сјајно. Засновано на традицији карикатуре и пре свега гротеске, која је увек врхунски израз фантастичног, трају ови цртежи као племенити траг у времену. Настали су и на наслеђу Шејкиних агломерација и ђубришта, у позадини ових призора, али се сада уместо песимистичке визуре, неки моћни Црногорци издижу и прекорачују цивилизацијски отпад.
Препоручујемо
ПОГЛЕД ИСКОСА: Подвиг једног сликара - Ретроспектива Богољуба Ивковића
18. 05. 2021. у 11:30
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
09. 01. 2026. у 13:58
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)