Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: Рахман - Уметнички амбасадор, Градска библиотека Панчево, Галерија Луцида 2020.

Дејан Ђорић

01. 06. 2021. у 19:39

Недавно је један турски ликовни критичар изразио протест против западне опресије незападних интелектуалаца и уметника и немогућности да маргинализовани и морално неподобни продру на евроамеричку сцену.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Рахман - Уметнички амбасадор, Градска библиотека Панчево, Галерија Луцида 2020.

Професор др Адел Абдел Рахман (Каиро, 1958) нема тих проблема. Током 1991-1997 студирао је у Немачкој, где је завршио и постдипломске студије. Има практично знање ликовног уметника и дизајнера као и дискурзивно. У својствима уметника и интелектуалца ради у Каиру и Европи.

Као уметник имао је пет самосталних изложби у Србији. За предмет овог текста важније је да проф. Рахман ради у области новинарства од 1995. године, те да објављује ликовне критике, истраживачке студије и критичке чланке, делујући и као критичар и историчар уметности. Његова активност на том плану развија се у штампаним и електронским новинама и часописима у скоро целој области Блиског истока. У том својству често учествује (од 2014. године) на симпозијумима у Србији. О његовом уметничком стваралаштву објављене су две књиге код америчких, енглеских и немачких издавача, а сада је у Србији изашла и прва његова књига текстова у форми између есеја и ликовне критике.

Књигу на српском и енглеском језику приредио је Љубиша Вечански, организатор међународних колонија у Панчеву, а приватна Галерија Луцида, једна од најбољих у Београду, по први пут се појављује у својству саиздавача. Књига је настала као плод десетогодишње сарадње аутора и Вечанског, који од 2008. године окупио око 400 стваралаца из двадесетак земаља.

Реч је о међународном избору уметника различитих генерација и стилске особености у овој књизи, у чијој селекцији је узео учешће, написавши и малу монографску целину о сваком појединачно. Кажу да проф. Рахман воли да пише, међутим, то само по себи не би ништа значило да његов стил не одликују јасност и језгровитост.

Он је способан да разуме различите ликовне светове српских, арапских, афричких, руских, европских, јапанских и кинеских уметника и да их текстуално представи на прави начин, објединивши их у свом виђењу. Поступак писања код њега задире и у анализу, није реч о импресионистичкој критици, слојевито обухвата историјску позадину појединих стваралаца, откривајући локалну традицију као моћно средство, упућујући на њен шири утицај, ка Европи и историји (пост)модерне уметности.

У својим текстовима наступа делимично као историчар, али више као бранилац, апологета и аналитичар који свој предмет истраживања поставља у шири контекст, крећући се индуктивно од посебног ка општем. У краткој, камерној форми, својим неоспорним знањем и умећем гледања, сажео је историју и особености појединих стилова, школа и њихових представника, представивши у малом скоро цео цео познати ликовни свет.