ДВА РОМАНА СНАЖНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ: Награду “Светозар Ћоровић” за најбољу прозну књигу поделиле Лаура Барна и Неда Бјелановић
УГЛЕДНУ награду "Светозар Ћоровић" за најбољу прозну књигу објављену од септембра 2024. до августа 2025, коју додељује СПКД "Просвјета" из Билеће, према једногласној одлуци жирија, добиле су две ауторке: Неда Бјелановић за роман "Црвени кровови", у издању "Архипелага", и Лаура Барна за роман "Фрау Бета", чији је издавач HERAedu.
Неда бјелановић, Фото Приватна архива
Жири је радио у саставу др Горан Максимовић (председник), мр Марко Паовица и др Душко Певуља.
"Црвени кровови" су дебитантски роман Неде Бјелановић (1984), која је рођена у Сарајеву, а докторирала у Београду одбранивши дисертацију "Поетика прозе Момчила Настасијевића" која је објављена и као научна монографија.
- Већ сам наслов овога дела указује на двоструку симболичку димензију: на дубоку везаност за породични дом као место нашег трајног утемељења и на трагички доживљај губитка породичне куће као оног усудног корена нашег расејања и вечног и несмиреног лутања. У том смислу се у романескном уводу као наративни контекст појављује извод из Дејтонског мировног споразума од 21. новембра 1995. године, након чега је покренута сеоба сарајевских Срба упамћена као највећи мирнодопски егзодус једног народа у свету - наводи се у образложењу.
Лаура Барна, Фото Приватна архива
- Самим тим и романескни заплет има два равноправна плана: проспективни у коме главна јунакиња приказује своје студентске дане у Београду у завршним годинама 20. и првим годинама 21. века, као и ретроспективни у коме предочава ратна искуства у Сарајеву и непосредна послератна животна искуства након сеобе из Сарајева и избегличног или расељеничког преживљавања и одрастања у једној касаби на Дрини, а знамо из контекста да се заправо ради о Вишеграду.
Почаст и јунацима
ВЕЛИКА је част, истовремено и одговорност, овенчан бити престижном наградом "Светозар Ћоровић", једнако и одговорност али и заслужено приуштена почаст главним јунацима награђеног романа "Фрау Бета" (HERAedu, 2025): сликарима Бети и Ристи Вукановић, ентузијастима који су градили српске уметничке институције пратећи модерне токове, ширили образовни и педагошки рад у освит новог доба, таму одмењивали светлошћу водећи рачуна о традицији, вери и укорењеној баштини који овај народ чини аутохтоним, и као такав нераскидивим образом свег човечанства - изјавила је за "Новости" Лаура Барна.
- Разумео би Светозар Ћоровић, по рођењу Немицу Бабет Бахмајер, зашто и како је Ристину родину присвојила и заволела више него своју, и пун век остала са овим народом да дели његову вечито трагичну судбину, и после Ристине преране смрти. Разумео би знајући колико један Херцеговац може бити човек, а човек се лако заволи и тешко напушта.
Савремено приповедање засновано је на сналажењу и проналажењу јунакиње у престоничкој средини. Све то је употпуњено сликом гашења једне љубави, као и искушењима са факултетским обавезама, спремањем и полагањем испита. У таквом амбијенту, један случајни сусрет са младим делинквентом приликом застоја саобраћаја на Бранковом мосту у Београду, попут Шехерезадине исповести, отвара нити ретроспективног приповедања, у коме средишње место заузимају предратне и ратне године у Сарајеву, истакли су чланови жирија.
Фото промо
Разноврсне радове из области лепе књижевности, а затим и есејистике, ликовне и књижевне критике, као и стручних радова из историје уметности Лаура Барна (1964) објављује од 1995. године. Ауторка је бројних романа и збирки прича, а "Фрау Бета" посвећен је судбини чувене српске сликарке Бете Вукановић (1872-1972).
- Судбина ове необично талентоване, упорне и посвећене жене, која се са дубоком оданошћу и непоткупљивом љубављу сродила са српским народом, послужила је Лаури Барни да обликује комплексни психолошки роман о животу и раду ове јединствене личности, што га свакако приближава типу необично снажних романсираних биографија.
Признање слободарског краја
ОСЕЋАМ се врло почаствовано и захвално у исто време - истиче за наш лист Неда Бјелановић.
- Прво стога што награда носи име нашег великог прозаисте, једног од твораца нашег модерног приповедања.
Али и зато што је додељује институција епског и слободарског краја, једна од оних које се предано боре за нашу културу - културу пред страшним изазовима - настојећи да је сачувају од потпуне дезинтеграције.
Истовремено кроз сложену документарно-уметничку пројекцију, кроз вишеструке успешне литерарне мистификације, као и надахнуту имагинацију и метонимијско казивање, ово дело је израсло у хронику друштвеног, а изнад свега културног живота српског народа у трајању дугом више од стотину година. Радња романа започиње крајем 19. века, са доласком Риста и Бете Вукановић у Београд, након завршених студија сликарства и склопљеног брака, а окончава се изложбом сликарске ретроспективе Бете Вукановић у Коларчевој задужбини у Београду 2025. године на којој је представљена и непозната слика ове ауторке названа "Портрет жене с Мачком" за коју је конзерваторски тим Народног музеја установио да припада Бети Вукановић - наводи се у образложењу жирија.
ЈЕДНА ГРЕШКА ИХ КОШТАЛА ЖИВОТА: Откривен узрок несреће у којој су страдали Ана Радовић и њен пријатељ (ФОТО)
АУТОМОБИЛ са телима Ане Радовић (20) и Александара Масалушић (37) пронађен је јуче на магистралном путу Пожега-Чачак, а прве информације из истраге указују да је узрок тешке несреће пребрза вожња, односно неприлагођена брзина условима на путу.
27. 11. 2025. у 18:47
У ХИТНОЈ ПОМОЋИ СЕ ЈАВИЛИ НА ПОЗИВ СА АНИНОГ ТЕЛЕФОНА: "Новости" откривају шта се дешавало након страшне несреће код Чачка
АНА Радовић (20) из Чајетине и њен пријатељ Александар Масалушић (37) погинули су у тешкој саобраћајној несрећи у Овчарско-кабларској клисури, када су се сурвали са пута Чачак-Пожега, а након несреће са Аниног телефона "ајфон" упућен је позив хитној помоћи, сазнају "Новости".
27. 11. 2025. у 14:19
ОЛИВЕРА СМЕЊЕНА: Нови уредник на РТС - муж познате певачице, дуго је на јавном сервису
НА ТОЈ позицији у РТС-у је годинама уназад била Оливера Ковачевић.
26. 11. 2025. у 12:55
Коментари (0)