ПОГЛЕД ИСКОСА: Ритуални чин стварања

У СРЕМСКОЈ Митровици 1925. године рођен је Лазар Возаревић, један од најзначајнијих српских уметника XX века.

Фото Галерија Лазар Возаревић

После матуре у Београду завршио је прву годину Трговачке академије, а 1941. уписао се у Школу за примењену уметност. На Академију ликовних уметности примљен је 1942. али је, због рата, завршио 1948. године у класи професора Мила Милуновића. Прву слику изложио је 1951. године са групом "Једанаесторица" а прву самосталну изложбу приредио је 1952. у Београду. Био је члан "Децембарске групе" и доцент на Ликовној академији у Београду. Преминуо је 1968. године.

Доласком нове директорке Марије Вуруне Галерија "Лазар Возаревић" из Сремске Митровице отпочела је са низом изложби овог уметника у Сремској Митровици, Београду и Новом Саду достојно обележавајући јубилеј сто година од његовог рођења. Тако је сада у току већа изложба његових слика и цртежа у Салону Музеја града Београда по називом "Лазар Возаревић: 100 година од рођења" која траје до 20. јула. Остварио ју је кустоски тим који чине Марија Вуруна и Марија Вукајловић из Галерије "Лазар Возаревић" и Марија Стошић и Предраг Ђидић из Музеја града Београда. Реч је о једној од најбољих изложби које се могу видети у престоници. Пре тога је београдска приватна Галерија "Никола Радошевић" у сарадњи са Галеријом "Лазар Возаревић" из Сремске Митровице представила је његово стваралаштво а сада је у току изложба овог сликара са делима уметника из "Децембарске групе" у његовој матичној галерији. Ту смотру слика и цртежа из Колекције Николе Богдановића, представићемо у неком од следећих бројева "Вечерњих новости".

О Лазару Возеревићу постоје анегдоте које сведоче да је реч о страсном уметнику, који је на естетском нивоу бескомпромисно показао шта су величина и сјај уметности, шта значи бити прави сликар. Свој приватни и јавни живот, сан и јаву, преображавао је храброшћу.

Већ од почетних галеријских наступа снажно се исказао. Његова прва самостална изложба из 1952. године је и прва која, после чувене Петра Лубарде, отвара нашу уметност ка савремености. Смелошћу овог сликара и сам Мило Милуновић био је изненађен. Од тог, па до посмртних излагања (и око смрти овог уметника постоји више верзија), ову метеорску појаву препознала је и подржала домаћа, француска и италијанска ликовна критика. Он је, попут Игора Васиљева, Славе Богојевића, Милана Поповића и Уроша Тошковића, једна од митских, легендарних фигура, уклети уметник, по духу великог Београда. Било коју фазу његове уметности да посматрамо, почетну, под снажним утицајем Пикаса, ону у којој се помоћу естетике иконе ослобађао Пикаса, али не и модернизма, или последњу, којом је знаковно уздигао до иконичког, Возаревића карактеришу монументалност, отменост, узвишеност, снага и чврстина. Можда зато што је себе до краја улагао у извођење, у савршенство тренутка настајања дела, у чин сликања као ритуал.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеји Мана Реја

25. 06. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Кашанин - српски Атињанин

11. 06. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Имплозија планете Ирис

04. 06. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Маскарелијев бокешки сан

29. 05. 2025. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације