ПОГЛЕД ИСКОСА: Имплозија планете Ирис
ПРЕ десет година је код издавачке куће "Клио", са великим искуством издавања уметничке литературе, и Културног центра Београда, са водећом фото-излагачком делатношћу, објављена монографија уметничког фотографа Мирка Ловрића (Лучинци код Славонске Пожеге, 1935 - Београд, 2013).
Мирко Ловрић - Имплозика планете Ирис (детаљ) - Фото Г
Ове године је 90 година од његовог рођења, а ми пребрзо заборављамо своје великане. Милија Белић, уметник и уметнички фотограф, један од наших најбољих теоретичара, аутор је текста, непревазиђеног у нашој фото-публицистици.
Мирко Ловрић, уз Бранибора Дебељковића и др Миодрага Милета Ђорђевића, последњи значајни српски фотограф из XX века, познат је по својим радовима у духу индустријске естетике Баухауса, некој врсти тумачења ране рачунарске кодираности. Из свог високотехнолошког, центричног, симетричног научнофантастичног света, у коме је дуго боравио, Ловрић се вратио изворима фотографије помоћу фото-грама, посебне дисциплине унутар фотографске уметности. "Имплозија планете Ирис" најбољи је те врсте код нас. Од 2000. до 2013. године све ређе је користио фото-апарат и скоро у потпуности се посветио техници фото-грама. Вратио је тако фотографију на почетке, дао јој ауру невиности, заноса и смерности уместо визуелног презасићења и хај-тек компликованости. Остварио је оригиналан израз и слободу правог експериментисања која се високом технологијом изгубила. Нове технологије не отварају зачараност непредвидивог рада, јер нуде готова решења, процедуре и протоколе. Ловрић је указао и на даљу могућу предност аналогног у односу на дигитално. Упућен само на светлост и фотоосетљиви папир, без посредника, открио је нови универзум форми, процеп између апстракције и реализма, фигурације и концепта, одражавања стварности и маште. Његов паралалени свет није мање природан и реалан од стварног. Како Милија Белић пише, подстакао је "светлост да говори сама о себи".
Мирко Ловрић - Имплозика планете Ирис (детаљ) - Фото Г
Овај надарени истраживач фотографије дао је недвосмислен одговор на питање вредновања фотографије као примењене уметности (што се питао и др Миодраг Миле Ђорђевић). За Ловрића је она најчистија ликовност, уметност која свој језик и законе проналази у том домену, тачније и једноставно речено - тајна је у светлопису. У циклусе паралелне реалности, фотографију као вид дослућивања и духовног живљења, чистог и без остатка, упућују и краћи Ловрићеви текстови објављени у његовој књизи.
На две стотине четири странице његове српско-француске до сада најузорније наше фотомонографије јасно се уочава да је Мирко Ловрић стварао страсно, узбуђено и као у трансу, његово космичко цвеће и иње настајало је у екстази, јер је творац веровао у своју творевину. У време хладног цинизма, отуђене и демонизоване савремене уметности, у доба прорицања смрти уметности и аутора, вера у стварање и њени високоестетски производи револуционарни су сами по себи као вид разотуђења или открића почетака стварања.
СУМЊА СЕ ДА ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК СА ЕСТРАДЕ НАРУЧИО НАПАД НА ЧОЛИНУ КУЋУ: Били пријатељи и сарадници (ФОТО)
ЈЕДАН правац истраге упућује на познато име са естраде, чека се прикупљање свих доказа.
03. 02. 2026. у 16:49
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
АМЕРИКАНКА ИЗ "ЛЕПИХ СЕЛА": "Срби су били светски непријатељи број један, зликовци - али не и за мене"
ФИЛМ "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића важи за једно од најбољих и највољенијих остварења наше кинематографије.
04. 02. 2026. у 10:52
Коментари (0)