ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана
ПЕТ година је прошло од одласка последњег великог српског историчара уметности Станислава Сташе Живковића (1923-2020).
Божа Ковачевић - Портрет Сташе Живковића - Фото Колекција Вујасиновић
Уз Николу Кусовца задњи је припадник племениташке линије српске ликовно-научне хуманистике, која започиње са Светозаром Радојчићем, Војиславом Ђурићем, Горданом Бабић, Дејаном Медаковићем, Радмилом Михајловић, Сретеном Петковићем, Миодрагом Јовановићем, Војиславом Кораћом и Лазаром Трифуновићем на катедри Историје уметности београдског Филозофског факултета. Тој сјајној групи научника треба придодати и Алексу Челебоновића и Миодрага Б. Протића, Живковићевог пријатеља. Реч је о стручњацима који су на основу бројних анализа остваривали синтезе и свеукупне студије, које данас све више недостају и имали су ширу културу од историје уметности.
Пријатељи су Живковића ословљавали само Сташа, а међу његовим вишедеценијским сарадницима био је и др Миодраг Ђорђевић, уз Бранибора Дебељковића и Мирка Ловрића највећи уметнички фотограф кога смо имали. Сташа је био наш највећи експерт за уметност ране модерне, почетак двадесетог века и његове књиге се и данас препоручују студентима историје уметности.
Чак се и изузетни Лазар Трифуновић чудио где Сташа проналази и износи на светло дана опусе и податке о заборављеним импресионистима. Његова стручност дала му је за право да само он уз Николу Кусовца издаје сертификате о аутентичности уметничких дела. Он се, међутим, бавио најшире и уметницима целог двадесетог века, био је и ликовни критичар, а не само кабинетски радник. На попришту борбе снага на ликовној сцени био је строго национално усмерен, одбацивао је екстреме савремених авангарди, бранио сликаре следбенике високог модернизма, апстрактне уметнике али и младе фигуративце и ирационалисте.
Драгана Јовановића Данилова и писца ових редова је у ликовној критици сматрао својим ученицима и наследницима. Приватно и јавно је био један од највећих дипломата који се могу срести, за њега није била безизгледна ниједна ситуација, што му је омогућило да крајње успешно води две наше најважније галерије у центру града - Галерију Културног центра Београда, у херојско време нашег позног модеризма, од 1958. до 1968, а затим и Галерију САНУ до 1989. године, када је пензионисан.
Наставио је да пише још три деценије, руке су му у дубокој старости дрхтале док би читао свој текст на отварањима међутим, то што је написао било је одлично. Тих и ненаметљив, какав је био по нарави, са својих 97 година, као професор, доктор наука, славни мачевалац, брижни отац и деда, био је сведок и саучесник већег дела ликовних дешавања у српској уметности двадесетог века. Када је заувек отишао, наша култура се обрукала, осим на сајту Црвене звезде и у "Вечерњим новостима" није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КРАЈ: З1 укида емитовање усташке емисије "Бујица"
ХРВАТСКА З1 телевизија објавила је на друштвеним мрежама да укида емитовање усташке емисије "Бујица" аутора Велимира Бујанца.
10. 01. 2026. у 17:15
КОЈИ ЈЕ ИБРИН МАТЕРЊИ ЈЕЗИК? У Босни му жестоко замерили због изјаве - ВРЕЂАЈУ га и због изговора
НИЈЕ тајна да је славни нападач Златан Ибрахимовић пореклом са простора бивше Југославије, одакле су се његови родитељи одселили седамдесетих година прошлог века. Мајка Јурка Гаврић је Хрватица која је радила као чистачица у Шведској, отац Шефик Ибрахимовић је певач из околине Бијељине, а иако је Златан одрастао у Скандинавији, далеко од бивше државе, и те како је везан за ово подручје.
10. 01. 2026. у 12:36
"РЕЦИ МУ ДА УСПОРИ" Младен Мијатовић објавио снимак несреће код Краљева: Девојке пале са санки, аутомобил прешао преко њих
ДВЕ тинејџерке теже су повређене кад је на њих налетео аутомобил након што су пале са санки које је њихов друг вукао аутомобилом по завејаној улици у селу код Краљева.
10. 01. 2026. у 19:19
БУЈНО ПОПРСЈЕ - ЗУМИРАНО: Едита у купаћем - врело издање
ПЕВАЧИЦА Едита Арадиновић решила је да хладне дане замени плажом и врелим песком, па је отишла у Дубаи.
10. 01. 2026. у 16:21
АЦО ПЕЈОВИЋ ИЗГУБИО БРАТА РАДОЈИЦУ: Све се десило због грешке лекара! - увек му запали свећу
ДАВНЕ 1976. године, Пејовићева мајка носила је близанце
10. 01. 2026. у 18:27
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Најновије из рубрике
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
У ГАЛЕРИЈИ Академије уметности у Новом Саду, у понедељак, 12. јануара свечано ће бити отворена изложба "Зоран Грмаш - Графике" .
09. 01. 2026. у 13:58
„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара
У ГРАДСКОМ музеју у Вршцу отворена је изложба фотографија „Светиње Санкт Петербурга“, аутора Миодрага Мише Бранковића, коју ће Вршчани моћи да погледају до 30. јануара.
09. 01. 2026. у 13:56
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
Коментари (0)