ОДЛАЗАК ДАВИДА: Преминуо писац, есејиста и сценариста

Б. Ђ.

16. 04. 2025. у 06:15

КЊИЖЕВНИК Филип Давид (1940-2025) преминуо је јуче ујутру, саопштило је Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, чији је био члан и оснивач.

Novosti

Познати књижевник, есејиста и сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, рођен је у Крагујевцу. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и ТВ.

Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву, које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије, оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца, као и Форума писаца. Био је члан међународне књижевне асоцијације "Група 99", основане на Међународном сајму књига у Франкфурту.

Објавио је књиге приповедака: "Бунар у тамној шуми", "Записи о стварном и нестварном", "Принц ватре"; романе "Ходочасници неба и земље", "Сан о љубави и смрти", "Кућа сећања и заборава"; књиге есеја "Фрагменти из мрачних времена", "Јесмо ли чудовишта", "Светови у хаосу". С Мирком Ковачем објавио је "Књигу писама 1992-1995".

Давид се са мајком током Другог светског рата скривао подно Фрушке горе, док је већина браће, сестара и рођака његовог оца страдала у логору на Сајмишту и у Јасеновцу - наведено је у саопштењу Адлигата.

- Људски живот понекад опстаје и у немогућим условима. Може да се смањи и сажме у зрно прашине, да се претвори у пушчани метак, векну хлеба, шаку пиринча, звук трубе. Милиони се зачас претварају у армије мрава, чопоре дивљих паса, у крда и стада. Људскост се лакше губи него што се задобија. Нема створа у животињском свету који се може претворити у човека, али човек може у сваку звер - говорио је Давид.

Добитник је многих награда за прозу, између осталих Нинове награде за роман "Кућа сећања и заборава", награде "Младост" ("Бунар у тамној шуми") и награде "Милан Ракић" ("записи о стварном и нестварном"), БИГЗ-ове ("Принц ватре") и Просветине награде (Ходочасници неба и земље") за најбољу књигу године, Андрићеве награде за збирку прича ("Принц ватре"), као и признања за допринос фантастици у књижевности "Александар Лем" и "Златни змај". Добитник је и награде Народне библиотеке за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије ("Кућа сећања и заборава").

Писао је телевизијске драме, романи су му преведени на више језика, а приповетке се налазе у двадесетак антологија. Као драматург, косценариста или сценариста радио је, између осталих, на филмовима: "Окупација у 26 слика", "Пад Италије", "Вечерња звона", "Ко то тамо пева", "Буре барута", "Посебан третман", "Павиљон бр. 6", "Сан зимске ноћи", "Оптимисти", "Кад сване дан"...