ПОГЛЕД ИСКОСА: Кодови и основе културе

КУЛТУРА и њена ужа област уметност никада нису једнозначне, то је царство обиља и слободе, што не значи да у њима нема никаквих правила.

Фото приватна архива

За свако уметничко дело потребан је известан кључ или шифра (фр. code), систем за споразумевање. Код је и сигнал који творевина као своју основу, матрицу, упућује у простор и време, по којем се препознаје и дефинише у њима. Најопштије одређење тог кључног појма је да код у саобраћању представља низ правила за претварање једног облика информације (нпр. слово, бинарни запис, реч или број) у други облик, не нужно истог вида.

Помишљамо са тим у вези на можда сродан појам узус (лат. usus) - употреба, обичај, навика. Кодови културе су помични и повратни, могу се превртати, окренути у супротан смер или одвијати у оба смера (реверзибилни су). Писање и уопште стварање могу се испољити и зракасто, одједном у више праваца, а не само линеарно и хронолошки.

Са тим стижемо до важног питања у вези са овим текстом - откуд у рубрици посвећеној ликовној уметности приказ књиге Бојана Јовановића (Ниш, 1950) "Књижевност у антрополошком светлу" (прошле године су је објавили у Новом Саду "Прометеј" и Архив Војводине, два изузетно угледна издавача руковођена мудром издавачком политиком у националном смеру). Писац књиге је наш водећи антрополог и културософ, приређивач бројних квалитетних зборника и аутор многих студиозних књига чија проблематика задире у етнологију, религију, историју, философију, психологију и уметност. Јовановић је полихистор коме није страна политичка димензија културе, бавио се и злочинима над српским живљем, али и критиком најгорих видова авангардне уметности у књизи "Манцонијево завештање". Његова промишљања никада не излазе из царства традиције, било да је реч о њеним обијеним и напуштеним или новооткривеним трезорима. Он има свеукупан поглед на књижевност, уметност и културу, те области не могу се раздвајати, јер се у основи прожимају. Зато није обичан етнолог, који се уско бави једном друштвеном науком на ограниченом броју артефаката и историјских појава, већ мислилац коме антропологија служи као полазиште за најдубље анализе вечних проблема живота и смрти, Бога и човека, историје и традиције. Он је скоро усамљено код нас скренуо пажњу на антропологију као непотрошени, нови метод, упориште за разумевање уметности и књижевности.

Фото приватна архива

Када се бавимо кодовима и основама културе имамо у виду и сјајну мисао Драгана Булатовића, професора на катедри за музеологију, одличног зналца пре свега француске и модерне ликовне теорије. Он је приметио да све што је написано у књижевној може да се чита и преведе у ликовну теорију. Зато су најбоље стране нове књиге Бојана Јовановића посвећене појавности сна и ониричког као основе књижевног жанра што се лако преноси и односи на ликовну уметност, у којој је сан један од кључних феномена, чему је посвећено неколико специјалистичких страних издања. 

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Миленина харизма

12. 03. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет

05. 03. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ликовни аристократа

26. 02. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: У неизмерном царству стрипа

18. 02. 2025. у 11:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације