IN MEMORIAM - ОТВАРАО НОВЕ ХОРИЗОНТЕ: Одлазак Зорана Јакшића (1960-2025) писца научне фантастике и преводиоца

ЗОРАН Јакшић (1960-2025) корачао је, тихо и истрајно, кроз мноштво паралелних Универзума.

Фото приватна архива

Био је научник што је значило сталожен, усредсређен на сваки корак а дубоко посвећен ширим визијама. Истовремено, био је писац и то писац научне фантастике; у себи је дакле преплео два света, тачније два лица истог света: оно које истражује, открива и сазнаје и оно друго које, на темељима првог лица, сањари о чудесним световима којима идемо у сусрет. Јер, како рече један други научник и писац научне фантастике, Артур Кларк:

"Било која технологија која је изузетно напредна не разликује се од магије".

Јакша је познавао и то технолошко и оно магијско лице стварности, познавао је "лик ствари које ће доћи".

Ипак, мада се бавио тврдом, егзактном науком, никада му није недостајало маште, осећаја за изванредно и зачудно, осећаја за људскост у свој њеној слабости и несавршености.

То је Јакшиној прози даровало и прецизност науке и тананост бајке. На својим најбољим страницама он је, блиставим и вишесмисленим сликама, искакао из жанровских оквира те, као у роману "Крадљивци универзума"(1987, проширено 1997), у фуриозном слалому, стилску вежбу у жанру надоградио сасвим неочекиваним поентама.

Јединствен по оригиналном варирању историје и будућности која се из ње грана је и роман "Северњак" (1996, проширено 2008).

Фото промо

Фото промо

Фото промо

Јакшићеве приче сабране у збирке "Никадорски ходочасник" (1992), "Министарство сенки" (2008), "Краљеви" (2009), својеврсна су литерарна чуда, ватромети идеја и празници писане речи: одбијајуће да се јасно и једнозначно сврстају у научну или епску односно мрачну фантастику, оне прескачу сва ограничења и стварају светове апсурдних устројстава, допуњене иронијом и цинизмом као константама приповедања и мишљења.

Ове су збирке веселе али и неугодно озбиљне књиге које знатижељницима приказају, као у вашарским кућама са искривљеним огледалима, необичне образине страшног - а нашег - лика. За оне којима је до разбибриге ове криве слике биће повод за грохот; за остале ће бити довољно материјала и за многе суморне закључке. Јер суштински заплет сваке од прича је - судар човечности са непојмљивим опасностима и изазовима постапокалиптичких друштава, сталних ратова зарад којих се и мртви подижу из гробова, планета које носе заразе за тело и дух...

Свака од ситуација, својом отвореном и недвосмисленом суровошћу, пред јунаке поставља "једноставне" опције: пропаст или опстанак по сваку цену, што подразумева и одрицање од елемената сопственог идентитета (породичног, групног).

Одговор на изазов је индивидуалан, у складу са вредносним пирамидама по којима се свако руководи у свом живљењу. Чинови саможртвовања или издаје јесу ултимативне потврде сопствене (и свеопште) крхке Човечности. Јакша је умео да уверљиво а префињено апострофира круцијалне етичке дилеме својих антихероја.

Додајмо да је Јакшић био вредан преводилац који је посебно веселио многе читаоце својим преводом Адамсовог серијала "Аутостоперски водич кроз галаксију"; волео је и познавао стрипове које је помало и сам цртао.

Јакшине прозне књиге биле су важни догађаји у малој заједници фантастичара јер су отварале нове хоризонте и нудиле другачије визије. Својим делом сврстао се међу најзапаженије домаће писце жанровске фантастике. Припадао је првој генерацији аутора који су, пре четрдесетак година, изашли у јавност и представили се као жанровски писци што је, тада, било равно сопственој дисквалификацији у очима академистичке публике и критике. Раме уз раме са неколицином колега он је, веран дечачкој фасцинацији научном фантатиком, страсно кретао у списатељску авантуру каквој једва да је било претходника.

На том је тешком путу стасао у сериозног Уметника а њих је одувек и свуда било мало па су зато били, јесу и биће драгоцени. Нама који смо га лично познавали остаће у сећању као драги, виспрени саговорник и саборац који је нераскидиви део нашег живљења. Осталима, сем доброг гласа о њему, остају његове књиге чију ће ваљаност и заводљивост време, сасвим извесно, изнова и изнова потврђивати јер, како је то написао велики Шилер, "Само фантастика има вечну младост. Оно што се није догодило нигде и никада не може да остари". Зато је Јакша био и остаје са нама.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

КАД ЈЕ ГРАДСКА БАНДА СВИРАЛА ПО ВАРОШИ: "Новости" истражују како се дочекивала "најлуђа ноћ" у старом Београду

31. 12. 2024. у 07:00

Додатак Култура

0 5

УМЕТЕ ЛИ ДА СЕ ИГРАТЕ: Радовић, Бећковић и Црнчевић на некадашњим "црвеним страницама" Недељних “Новости”

01. 01. 2025. у 15:00

Додатак Култура

0 2

ВЕК БЕОГРАДСКЕ ЛЕПОТИЦЕ: Заборављена историја зграде Врачарске задруге у Крунској улици коју је основала породица Вељковић

26. 12. 2024. у 08:00

Додатак Култура

0 0

ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић

25. 12. 2024. у 16:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације