ПОГЛЕД ИСКОСА: Век од Цуциног рођења

САДА се прославља јубилеј сто година од рођења Љубице Цуце Сокић (Битољ, 1914, где јој се мајка затекла почетком Првог светског рата - Београд, 2009).

Фото приватна архива

Свако веће приказивање њеног опуса догађај је првог реда, реч је о професорки београдске Ликовне академије и члану САНУ од 1968. године. Овогодишњи јубилеј обележава Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду изложбом њених цртежа, која траје до 2. фебруара. Првенствено се бавила сликарством, по чему је највише позната али, како сама уметница каже, увек је много волела да црта. Цртачки се изражавала студијама и скицама, илустрацијама за књиге, дечје часописе и модне рекламе. Ти су радови настајали на листовима скицен-блока, али и спонтано, преко докумената и поштанских коверти.

Назив изложбе у Новом Саду је "Алтернатива Цуца Сокић: цртежи". Публика ће моћи да је види и у Београду, од 28. фебруара у Народној библиотеци Србије. Она је аутор и око 1.400 илустрација у техници темпере и туша, које је између 1950. и 1980. урадила за књиге и часописе, као што је шездесетих стварала рекламне и модне илустрације за француску фармацеутску компанију.

Тај њен опус мање је познат публици.

Она је један од последњих великих српских међуратних модерниста, најмлађа међу њима.

Спомен-плоча поводом

110 година од рођења Љубице Цуце Сокић (1914-2009) постављена је на улазу у зграду где је живела у Улици браће Југовића 23, у Београду. Свечано су је јуче открили у име њене породице Миомир Гаталовић, секретар за културу Града Београда, Наташа Михаиловић Вацић и директор Куће легата Филип Брусић Renaud.

Фото приватна архива

Када је неки новинар питао како је било њено дружење са Милом Милуновићем, Петром Лубардом и Пеђом Милосављевићем, одговорила му је отприлике: "Та иди дете, нисам смела да ни им приђем, сви они су били старији од мене." Сада се у свету колекционара она и Недељко Гвозденовић сматрају најважнијим представницима српског интимизма, сликарима који су фигурацију превели у апстракцију а да ликовна материја није ништа изгубила на племенитости. Апстрактност сликарства тих двају професора београдске Ликовне академије не значи уопште ликовно осиромашење и редукционизам путем којих је масовније кренула уметност у свету шездесетих, посебно она америчка, минимализам слике и скулптуре. У промишљањима уметности треба уважити и искуство колекционара јер они су више од љубитеља и често боље познају опусе уметника од неких критичара. Тако је београдски колекционар Драган Марковић, пријатељ Недељка Гвозденовића, приметио за његово и Цуцино сликарство да можда делују скромније и повучено у односу на неко колористички снажно и технички изражајно, али да се са њиховим сликама дуго може несметано живети, не производе негативне сензације, не замарају око и нуде сталну дискретну занимљивост, могу се годинама посматрати а да не досаде. Он је то рекао на основу личног искуства.

Полазећи од реалног, не удаљавајући се превише од појавног, како је стално чинио и Пикасо, Цуца Сокић никада није ушла у замке бројних видова обезљуђене апстракције, од сликарства "тврде ивице", енформела, до супрематизма. Срето Бошњак, стари зналац такве врсте деловања српских уметника, у том смислу је истакао: "Естетско је за Цуцу хумано."

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Љубин тријумф

05. 12. 2024. у 07:45

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на Радовића

27. 11. 2024. у 16:32

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Муратов двоструки јубилеј

21. 11. 2024. у 11:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Слика као магични објект

06. 11. 2024. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације