ПОГЛЕД ИСКОСА: Муратов двоструки јубилеј
ПРЕМДА није ни са чим обележено, српски сликар Марко Мурат (Шипанска Лука поред Дубровника, 1864 - Дубровник, 1944) ове године слави двоструки јубилеј, 160 година од рођења и 80 година од смрти.

Ивана Живић, Фоти Приватна архива
Реч је о једном од последњих наших сликарских великана, реалиста који припада низу од Стеве Тодоровића, Паје Јовановића до Уроша Предића и Стевана Алексића. После њега наступа естетика модерног сликарства, мање строгог и захтевног у односу на стварност као ликовно полазиште, мада се и у Муратовом опусу уочавају утицаји пленеризма и импресионистичко искуство рада у природи и изучавања природног светла. То је код овог мајстора додатно изражено његовим медитеранским осећањем, сликама које преносе атмосферу приморја, сусрет мора, копна и сунца. Тако су и његове кључне слике као "Улазак цара Душана у Дубровник" (1899-1900), последњи изрази историјског сликарства које код нас исходи од Катарине Ивановић, између осталог и анализе чисто сликарских проблема пропорција и скраћења фигура на групној сцени, композиције, просторног односа фигура и улоге светлости на слици.
Свесни значаја овог последњег великог мајстора српског сликарства старог кова, стручно и надахнуто су му се обраћали и наши највећи ликовни критичари и историчари уметности, у распону од Надежде Петровић до Дејана Медаковића. Прва критика коју је славна сликарка и један од првих новијих српских ликовних критичара објавила, била је "Изложба слика Марка Мурата" 1904. године, у Летопису Матице српске. Аналитичан и исцрпан Медаковићев текст о овоме нашем сликару католику објављен је у три различита издања његове "Српске уметности у XIX веку". Мурат је био свестан улоге српског елемента у дубровачкој историји и култури; још је професор Јорјо Тадић радећи у дубровачком архиву утврдио да су сва старија документа у њему на ћирилици. Зато овде поменута слика са темом цара Душана осим чисто ликовних вредности има и историјску позадину подсећања српског права на Дубровник. Надежду Петровић је мање занимала империјална иконографија а више новина коју је Муратово сликарство донело, дах свежине и сунца у загушљив и потамнео свет сликарства романтизма и академског реализма, безбројих угледања на антику као полазиште и религијске и историјске сцене бечких и минхенских ђака. Уместо Курбеа и Лајбла, она у анализи Муратове изложбе помишља на Сегантинија, који је усмерио европско сликарство ка сунцу. Уочила је и везе Муратовог сликарства не само са историзмом и пленеризмом већ и са симболистима и прерафаелитима па и са југендстилом, помињући Беклина, Берн-Џонса и Росетија. Време на прелому векова било је у знаку синтезе старог и новог, па Надежда Петровић каже: "Марко Мурат је песник сликар, приморје га начини сањалицом, а потом песником и сликарем". Он је аутор "Елегије" и "Пролећа", цветни мајстор који је зраком своје светлости пробио таму атељеа.

"ДОБРО СМО УПОЗНАТИ СА ДОГАЂАЈИМА У СРБИЈИ" Медведев оптужио Запад за организовање протеста у другим земљама
ЗАМЕНИК председника Савета безбедности Русије и председник странке Јединствена Русија Дмитриј Медведев оптужио је данас западне земље да организују протесте и мешају се у изборне процесе других земаља да би одржале своју доминацију.
31. 07. 2025. у 17:01

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

СРПСКА СНАЈА ИЗ ЗАМБИЈЕ Описала свој прелазак у православље: "У почетку, неке ствари биле су ми ЧУДНЕ"
ПАТРИЦИЈА Каунда из Замбије пре неколико година заљубила се у младића из Србије, а због њега се доселила у нашу земљу, па чак и променила веру.
02. 08. 2025. у 11:32
Коментари (0)