ПОГЛЕД ИСКОСА: Муратов двоструки јубилеј
ПРЕМДА није ни са чим обележено, српски сликар Марко Мурат (Шипанска Лука поред Дубровника, 1864 - Дубровник, 1944) ове године слави двоструки јубилеј, 160 година од рођења и 80 година од смрти.
Ивана Живић, Фоти Приватна архива
Реч је о једном од последњих наших сликарских великана, реалиста који припада низу од Стеве Тодоровића, Паје Јовановића до Уроша Предића и Стевана Алексића. После њега наступа естетика модерног сликарства, мање строгог и захтевног у односу на стварност као ликовно полазиште, мада се и у Муратовом опусу уочавају утицаји пленеризма и импресионистичко искуство рада у природи и изучавања природног светла. То је код овог мајстора додатно изражено његовим медитеранским осећањем, сликама које преносе атмосферу приморја, сусрет мора, копна и сунца. Тако су и његове кључне слике као "Улазак цара Душана у Дубровник" (1899-1900), последњи изрази историјског сликарства које код нас исходи од Катарине Ивановић, између осталог и анализе чисто сликарских проблема пропорција и скраћења фигура на групној сцени, композиције, просторног односа фигура и улоге светлости на слици.
Свесни значаја овог последњег великог мајстора српског сликарства старог кова, стручно и надахнуто су му се обраћали и наши највећи ликовни критичари и историчари уметности, у распону од Надежде Петровић до Дејана Медаковића. Прва критика коју је славна сликарка и један од првих новијих српских ликовних критичара објавила, била је "Изложба слика Марка Мурата" 1904. године, у Летопису Матице српске. Аналитичан и исцрпан Медаковићев текст о овоме нашем сликару католику објављен је у три различита издања његове "Српске уметности у XIX веку". Мурат је био свестан улоге српског елемента у дубровачкој историји и култури; још је професор Јорјо Тадић радећи у дубровачком архиву утврдио да су сва старија документа у њему на ћирилици. Зато овде поменута слика са темом цара Душана осим чисто ликовних вредности има и историјску позадину подсећања српског права на Дубровник. Надежду Петровић је мање занимала империјална иконографија а више новина коју је Муратово сликарство донело, дах свежине и сунца у загушљив и потамнео свет сликарства романтизма и академског реализма, безбројих угледања на антику као полазиште и религијске и историјске сцене бечких и минхенских ђака. Уместо Курбеа и Лајбла, она у анализи Муратове изложбе помишља на Сегантинија, који је усмерио европско сликарство ка сунцу. Уочила је и везе Муратовог сликарства не само са историзмом и пленеризмом већ и са симболистима и прерафаелитима па и са југендстилом, помињући Беклина, Берн-Џонса и Росетија. Време на прелому векова било је у знаку синтезе старог и новог, па Надежда Петровић каже: "Марко Мурат је песник сликар, приморје га начини сањалицом, а потом песником и сликарем". Он је аутор "Елегије" и "Пролећа", цветни мајстор који је зраком своје светлости пробио таму атељеа.
"ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО" Захарова упутила мистериозну поруку Западу
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да су западне земље забринуте због тога каква би још нова испитивања оружја Русија могла да спроведе након демонстрације ракете "Буревестник".
01. 11. 2025. у 19:52
САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.
29. 10. 2025. у 16:17
АЦА УДАРИО НА НЕДУ: Родила се у ТРИ града - она је медицински феномен!
ПЕВАЧ Аца Лукас поново је изазвао велику пажњу јавности када је гостовао у подкасту „Б-13“ код македонског шоумена Бојана Јовановског, познатијег као Боки 13, и жестоко критиковао певачицу Неду Украден. У свом препознатљивом стилу, без длаке на језику, Лукас је коментарисао, како тврди, „вишеструки идентитет“ своје колегинице.
04. 11. 2025. у 12:33
Коментари (0)