ПОГЛЕД ИСКОСА: Слика као магични објект
НЕДАВНО завршена самостална изложба објеката, слика и цртежа Снежане Петровић (Нови Сад, 1977) под називом "С друге стране" у Малој галерији Дома Војске Србије у односу на своју изузетност могла је да буде медијски боље представљена, па јој се вреди и накнадно обратити.
Снежана Петровић/"Fly baby fly" 2022.Фото Д. Куруцић и М. Станојев
Реч је о једној од најважнијих млађих српских уметница, која је веома цењена те се за њена дела непрекидно занимају колекционари и страни и домаћи галеристи. Њој је тешко да приреди своју самосталну изложбу и одговори на позиве галериста јер све што уради заинтересовани односе. Њена посебност је и у томе што се једина изражава сликом, објектом, цртежом и графиком, коју предаје на Академији уметности у Новом Саду.
У каталогу је одличан текст књижевника и ликовног критичара Драгана Јовановића Данилова под насловом "Чаробне кутије Снежане Петровић". На жару своје имагинације Данилов одговара на узорност и загонетност опуса Снежане Петровић. Добро је уочио повезаност њених остварења са асамблажима Џозефа Корнела који у XX веку претходе свим приступима естетици кутије, тј. слике као објекта, надреалног предмета који излази у трећу димензију. Прва таква настојања пре више година ове уметнице била су донекле и наивна, међутим, ова упорна сликарка, која ствара систематски, надограђује и шири свој ликовни простор, пронашла је само свој кључ за улазак у кутијасту сликовну појавност, у слику као магични објект. Изложба би можда могла да се назове и "С друге стране слике". О малим кутијама су размишљали Васко Попа и Леонид Шејка, цртао их је Владимир Величковић, њима се бави Марина Накићеновић, а пре њих чаробне кутије стварали су оријентални уметници. У том смислу на отварању изложбе Данилов уочава да је мала кутија изузетна пре свега због свог садржаја, тајне коју скрива, или се слути.
Реч је о својеврсној визуелној интелигенцији, о синтези ликовних елемената а не само о уметности као езотерији. Снежана нас води лавиринтима свог ликовног мишљења, упућује у тајне ликовног језика који постепено разоткрива, који тражи време и увид. Њена дела не припадају главном току (пост)модерне јер су слојевита и загонетна, не дају се лако и одмах сагледати а још мање прочитати, подразумевају време и живот са њима да би се отварала у пуној мери. У том смислу Љуба Поповић је уочио да поседовање апстрактних дела подразумева њихово визуелно трошење, она после неког времена досаде. Слике и друга остварења Снежане Петровић су машине смисла, мали генератори идеја и визија, кумулативни предмети неке нове ликовне зачарности. Зато Михаило Ђоковић Тикало говори о слици која претпоставља "сеансе чуђења" а из чуђења је по Платону и Аристотелу настала и филозофија. Ако на слици нема тајне, чуда и мистерије она не треба ни да постоји, такво је ликовно вјерују свих фантаста, којима отворено и ова култивисана Новосађанка припада.
ЗЕЛЕНСКИ, МРТВИ СУ: Стравичан снимак и брутална порука, јавио се Кадиров (ВИДЕО)
ЧЕЧЕНСКИ лидер Рамзан Кадиров објавио је снимак ликвидације украјинских војника у Костјантињивки у Доњецкој области у Украјини на свом Телеграм каналу.
07. 02. 2026. у 17:05
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Коментари (0)