КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови
НОВА збирка Ранка Крстајића, насловљена према уводној причи "Господар среће" (СКЗ, Београд, 2023), могла би понети и наслов "Чудна књига", да књига таквог наслова већ не постоји (Енес Халиловић, "Чудна књига", "Албатрос плус", 2017).
Фото: Приватна архива
Но, иако има мотивских сличности међу њима, још више је разлика. Док читамо и једну и другу, уочавамо све нијансе зачудности, као и разноврсност приповедачких поступака који тај феномен чине ефектним.
И док су Халиловићеве приче сасвим кратке, те у својој поенти подвлаче зачудност која се односи најчешће на овостраност, а с којом се приповедач или јунаци срећу или пак суочавају у важним инсертима из свакодневице, Крстајићеви јунаци (не тако кратких прича), у чијем свету су границе стварности и оностраности веома флуидне, зачудност стално истражују, настоје да разумеју узрок и последицу, да разреше мистериозне догађаје, што их, неминовно, још дубље води у зачудно и несазнајно, у паралелне светове, у помешане временске одсеке, у сусрете и с мртвима и са живима, као и са самима собом - другачијима, до тада непознатима. Та трагања неминовно условљавају њихову дезоријентисаност, сумњу у сопствени идентитет и егзистенцију, али и сумњу, чак неповерење, у постојаност света, која је, заиста, у Крстајићевим причама врло, врло условна.
Приповедачи се с јунацима срећу у улицама које више не постоје, или бар не носе раније називе, на мансардама, у собичцима и становима у којима одавно нико не живи, на опустошеним местима на којима су се својевремено десиле велике несреће, у опскурним кафанама у којима их прекоревају или пак упозоравају прозорљиви и јуродиви.
Фото Промо
Приповедачи с њима воде каткад живе дијалоге, каткад оне који се једва невољно одвијају, а понекад с њима ћуте у нелагоди и збуњености, интуитивно осећајући како их осваја аура нечега посве несазнатног и страшног, која указује на слабост и немоћ човека, одређује његову судбину, те несавршеност човекових чула и ограниченост његових сазнања. Свет, или светови, су, дакле, далеко бројнији, већи и сложенији него што то човек може да претпостави.
Због тога су Крстајићеве приче, које садрже елементе фантастике и хорора, и психолошке.
У њима значајну улогу имају простори ониричког, на основу којих се може штошта сазнати о јунацима. Иако бивају предах од несазнатног и оностраног, снови ипак нису простори повлашћености. Након њих се понекад усложњава позиција јунака у свету у којем је затечен. Тај свет углавном и није свет овостраности, уколико уопште знамо шта овостраност јесте.
Светови Крстајићевих прича су и мистериозни, и страшни, и тамни, и привлачни. Као вилајет из народне приповетке. Након искуства читања "Господара среће" аутор ових редова закључује - вреди у њих закорачити, вреди се упустити.
СУМЊА СЕ ДА ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК СА ЕСТРАДЕ НАРУЧИО НАПАД НА ЧОЛИНУ КУЋУ: Били пријатељи и сарадници (ФОТО)
ЈЕДАН правац истраге упућује на познато име са естраде, чека се прикупљање свих доказа.
03. 02. 2026. у 16:49
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
АМЕРИКАНКА ИЗ "ЛЕПИХ СЕЛА": "Срби су били светски непријатељи број један, зликовци - али не и за мене"
ФИЛМ "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића важи за једно од најбољих и највољенијих остварења наше кинематографије.
04. 02. 2026. у 10:52
Коментари (0)