ОБОГАТИО УМЕТНОСТ И СРБА И ХРВАТА: Објављена књига о готово заборављеном уметнику Миленку Д.Ђурићу (ФОТО)

У ЛЕКСИКОГРАФСКОМ заводу Хрватске, ликовном уметнику Миленку Д. Ђурићу (Земун, 1894 - Загреб, 1945) посвећена је подужа биографија у којој недостају само два податка - да је био српског порекла и да његова смрт у Загребу 1945. године, у злокобном времену НДХ, до данас није расветљена.

Фото Из књиге "Екслибриси Миленка Д. Ђурића"

И док се у данашњој Хрватској препознаје суптилно својатање Ђурићевих уметничких постигнућа, у нашем сећању овај велики познавалац руске, византијске и српске иконографије екслибриса (мале графике), био је под вишедеценијским слојем патине заборава. Наду да овај уметник ипак није препуштен потпуном забораву, пружа недавно објављена књига Душана Салатића и Олгице Стефановић "Екслибриси Миленка Д. Ђурића" (едиција Екслибрис друштва Војводине у Новом Саду и Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу).

Напомиње Салатић, иначе дугогодишњи председник Екслибрис друштва Војводине, да публикација о Ђурићу садржи 108 илустрација, од којих су 45 уметникови екслибриси (листићи са именом власника књиге) а већина није до сада репродукована, као и насловне странице каталога и новинских чланака које је објављивао, новинских текстова о њему, као и друга значајна документа о његовом животу и стваралаштву.

Фото Из књиге "Екслибриси Миленка Д. Ђурића"

У Загребу је Ђурић 1919. године основао прво графичко Удружење у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца под називом "Колегиј југословенских умјетника графичара". На његово залагање као потпредседника Удружења, 1929. године уприличена је прва изложба екслибриса на овим просторима. На изложби, у загребачком Хрватском народном музеју, стотину уметника, домаћих и уметника из Чешке, Пољске и Бугарске, изложило је 400 радова.

Ђурић је уређивао неколико значајних часописа из области графике, учествовао на светским изложбама графике, био цењен, поштован и хваљен од страних и домаћих ликовних критичара... У Италији, где је често гостовао на изложбама између двадесетих и четрдесетих година прошлог столећа, важио је за нашег најцењенијег сликара и графичара те је 1926. награђен Златном медаљом за аквареле и графике. Једну слику откупио је италијански краљ Виторио Емануеле.

Био је и велики познавалац руске, византијске и српске иконографије. Године 1931. проучавао је зидно сликарство обилазећи српске средњовековне манастире. Копије из ових велелепних задужбина изложио је у свом стану на другом спрату Гундулићеве улице број 18 у Загребу, а поставку је насловио "Стална изложба икона и слика".

Фото Из књиге "Екслибриси Миленка Д. Ђурића"

За Православну капелу Мушке гимназије у Загребу израдио је зидну слику "Опленац" на којој су приказани краљ Петар Први Ослободилац и краљ Александар Први Ујединитељ. После дугогодишњег рада и богатог искуства, Ђурић је објавио књигу "Сликарске технике у црквеној уметности: казеин, темпера, фреско-секо, фреско, конзервирање и скидање фресака, о чувању зидних сликарија (Загреб 1936)".

Поред овог приручника, Ђурић је аутор и неколико значајних монографских публикација и стручних и научних студија о техници бакрописа и бакрописцима, између осталих о Захарију Орфелину. Објављивао је своје ликовне критике у многобројним страним и домаћим часописима.

Овај уметник - визионар учествовао је и на Шестој југословенској изложби у Галерији Матице српске 1927. године. Из тог времена је његова преписка са Светозаром Марићем, директором Мушке гимназије у Новом Саду. После изложбе, Ђурић је новчано наградио два најбоља ђака - цртача новосадске Мушке гимназије.

Своје цртачке способности, радознао дух и свестрана интересовања, Ђурић је маестрално показао још 1924. године када је боравећи у Београду на конференцији Мале антанте (9-12. јануар) израдио 45 портрета југословенских и страних новинара, као и неколико значајних политичара тог доба.

Ђурић, ђак прашких професора уметности, поред дрвореза по којима је постао светски познат, бакрописа, литографија и уља на платну, истакао се и циклусима акварела "Стари Загреб", "Старо Сарајево", "Косовски бој"...

Фото Из књиге "Екслибриси Миленка Д. Ђурића"

После Првог светског рата када је наша новооснована држава новчанице штампала у Паризу и Прагу једну новчаницу, уз Ђорђа Андрејевића Куна, Васу Поморишца, Пају Јовановића и друге уметнике, дизајнирао је и Миленко Д. Ђурић.

- Живео је и радио у Загребу, где су га у јануару 1945. године, убиле усташе Независне Државе Хрватске, а његова смрт никада није потпуно разјашњена. Попут Саве Шумановића, није био само велики сликар, него и својеврстан сведок српског страдања - каже Салатић.

Препоручујемо

Култура

0 3

„СВАДБЕНА ЗВОНА“ У БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ: Две премијере једне комедије (ФОТО)

23. 01. 2024. у 21:03

Култура

0 0

НОВИ МЈУЗИКЛ НА СЦЕНИ: У режији Небојше Брадића, у "Мадлениануму" почеле пробе представе "Компани"

23. 01. 2024. у 15:40

Култура

0 0

ДЕБИТАНСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ: Седам дугометражних остварења на ДОК #6 фестивалу

23. 01. 2024. у 14:24

Култура

0 0

ПУТЕВИМА СВЕТОГ САВЕ У РУСИЈУ: На Савиндан сећање на најраније српско - руске духовне и историјске везе

23. 01. 2024. у 14:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације