КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Човечанство се уморило

Слађана Илић

20. 12. 2023. у 07:00

ДА бисмо у потпуности разумели новеле садржане у збирци Игора Маројевића "Гранична стања" ("Дерета", Београд 2023), најбоље би било да се подсетимо Јасперсовог термина "гранична ситуација" који означава ситуације у којима човекова егзистенција искушава сопствену безусловност.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Човечанство се уморило

Насупрот нашим свакодневним ситуацијама - када можемо да мењамо било њих, било себе - граничне ситуације су непроменљиве. Њима припадају: патња, нужност свакодневне борбе за живот, подложност случају, намерна или ненамерна уплетеност у кривицу и, коначно, извесност умирања.

У граничним ситуацијама, у којима човек мора да доноси одлуке и да на тај начин одлучује о сопственом опстанку, по Јасперсовом схватању, рађа се филозофирање, као оно најдубље и најважније, судбински пресудно мишљење. Заправо, из промишљања човека који је зетечен у граничној ситуацији проистиче његова истинска егзистенција.

Јунаци Маројевићевих новела налазе се баш у тим - граничним ситуацијама. Главни јунаци "Општих места у ванредном стању", и "Алтер ега", судећи по њиховим психолошким карактеристикама, подложни су случају. Оно што им је заједничко јесте висока осетљивост уметника, чак у некој мери и наивност, и неприлагођеност манифестацијама савременог света којe немају много тога заједничког са уметношћу и трансцедентношћу. Свету једног писца, извесно, нису блиске процедуре, није му јасна њихова повезаност с конкретним агендама европске политике. Због тога он на аеродрому у Франкфурту у потпуности постаје зависан од воље дисциплинованих службеника који се распитују о његовим ставовима у вези са самосталношћу Каталоније, специјалном војном операцијом у Украјини итд.

Посебну драж тој апсурдној ситуацији даје чињеница да се она одвија у аеродромској канцеларији у којој се на ТВ емитује документарна емисија о Холокаусту. Ни свету једног сликара из Србије није најјаснија повезаност професионалног успеха са деловањем лобија - зна да тако нешто постоји, али та представа му је магловита све док сам (умало) не постане жртва. Сав тај свет подразумева уцене, сваковрсне девијације, бескрупулозност, одсуство моралних ограничења. Упркос урбаности и космополитизму тог јунака, ова апсурдна ситуација открива његово суштинско пребивање изван света - и његово грубо поништавање као разумског и слободног бића.

Такође, јунаци новела "Позитивац, "Фестивал" и "Фамил(и)ја" одликују се препознавањем значаја свакодневне борбе за живот. Та борба одвија се на културолошки различитим местима, која ипак имају штошта заједничког. То су трауме. У новели "Позитивац" траума је делимично у вези с пандемијом, делимично с криминализованим окружењем, као и са хронично неповољном климом у нашем издаваштву и култури. У "Фестивалу" и "Фамил(и)ји" константу чине разлике које су, како се показује, трауматичне и непомирљиве. По читању тих новела разумемо да ће духови идентитетских, националних разлика на просторима бивше Југославије заправо увек бити стварнији од привидног мира и да се у њиховом преплитању, у многим контекстима, манифестују: анксиозност, хистерија, посттрауматски стресни поремећај итд.

По читању "Граничних стања" разумемо да је све о чему се приповеда некако мање до људи - који су инструменти репресирања или жртве, чак и када су нарцисоидни, еуфорични или депресивни - а више до света који је декадентан, уморан, у распадању. До света који не може остати такав.