ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка идеји неоренесансе
У ЕРИ (пост)модерне проглашен је за законит повратак свим могућим стиловима, правцима и покретима. Нема преовлађујуће ликовне појаве али су све на снази.

Тамара Симић Дражић - Жеља за срећом; Фото: Едвард Налбатјан
Једна од неиспитаних области таквог мноштва је могућност естетике по узору на ренесансну. Први који су се озбиљно бавили том идејом у двадесетом веку били су чланови београдске групе Медиала, али су је пројектовали у далеку будућност. Примећено је да критичар који не уме да води дијалог са собом не зна за основне претпоставке писања.
Исто тако, уметник који нема однос према прошлости не заснива целовито дело.
Београдска сликарка Тамара Симић Дражић током децембра има самосталну изложбу слика и цртежа у Кући краља Петра. Ученица је чувеног Жељка Тоншића. Ова млада сликарка (Травник, 1985) сада је на факултетском усавршавању под менторством познатог сликара Ненада Станковића. Зато овладава радом са јајчаном темпером и уљем, људском фигуром у њеним пропорцијама и инкарнату, портретом, што је део упућивања ка естетици старих мајстора. Њено посезање за ренесансом је релативно а не апсолутно, јер како је приметила сликарка Љубица Мркаљ, нико више не зна да слика на начин ренесансних мајстора. Ни реалистичко нити симболистичко, ренесансно сликарство од кога усамљено у својој генерацији полази Тамара Симић Дражић се као крајње оригинално смешта у своју нишу историје. Остаје само сећање на њега и овакви ликовни подухвати више су омаж него реално заснивање неке неоренесансе. Нису на начин ренесансних мајстора знали да сликају ни сјајни назарени и прерафаелити, ти велики повратници у деветнаестом веку на рану ренесансу, предренесансу, на невиност и чистоту пре појаве Рафаела. Рецептуре, технологија и сликарске тајне су заувек изгубљени, а људски, стваралачки материјал постмодерног човека истрошен и далеко од највеће концентрације генија у историји, између четрнаестог и седамнаестог века. Можда се нешто слично збило само у старој Грчкој. Из те перспективе упознајемо тежину напора наше сликарке и стога овакав наслов текста, више се може ићи ка идеји него реализацији неоренесансе.
Свесна изазова па и могуће неостваривости највишег ликовног задатка који је себи поставила, суочена са тешкоћама иза којих је дух овог олаког и неозбиљног времена, ова београдска сликарка не полази само од копирања и учења од старих волшебника, већ настоји да се приближи оном кључном, идеалном, што је и њих покретало а што додирује и савременог човека. Она трага за изворима ренесансне лепоте, тог невиђеног цветања бића. Зато толико од Сандра Ботичелија на њеним платнима, Ботичелија који је презирао пејзаж а уздизао врлине људске и божанске лепоте. Отуда на овим сликама толико хероина лепоте, јасних ликова младости, сликарства које би да откључа тајну магичности слике и света.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

"ПЛАНИРАМ СВОЈУ САХРАНУ" Водитељка о тешкој болести
ЗВЕЗДА ријалити емисије „The Real Houswives of Beverly Hills“ и водитељка Теди Меланкамп (43), суочава се с тешком болешћу. Оперисала је тумор на мозгу, али се болест проширила и на плућа. Теди је открила да њен отац, рок легенда Џон Меланкамп (73), већ планира њену сахрану.
15. 06. 2025. у 21:19
Коментари (0)