КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Дубоко у свету

Слађана Илић

29. 08. 2023. у 13:01

У НОВОЈ збирци песама Ненада Шапоње "Психологија гравитације" или "У тишини тега бачене коцке" ("Прометеј"), лирски субјект испитује природу нежељених догађаја, забуна унутар себе и других, привременост, али и тренутке привидне бесмртности.

Покушава да пронађе своју координатну тачку и одреди је спрам свега што протиче или пак спрам онога што одређује човекову егзистенцију. Истовремено настоји да достигне и тачку "у којој се померају ствари". С обзиром на његову радозналу и у бити динамичну природу, логична му је и жеља, јер баш он је тај који настоји да "помери свари" и унутар себе, али и у свету чије одлике настоји да разуме.

Истовремено и динамичан и дубоко медитативан, он трага за различитим решењима - клони се ништавила. То настојање чини га необичним ствараоцем јер лирски субјект у овој збирци је филозоф, каткад херметичан, чија мисао је комплексна и непрепричљива. Извесно високоосетљив, он прелази раздаљине у себи. Један од значајних циљева тог пута јесте испитати могућност да се заувек остане млад. Но, трагање за тим у његовом сложеном мисаоном систему нема одлике инфантилности. Зашто је та могућност лирском субјекту важна, шта она за њега значи?

Он, као и други ствараоци, зна да у животу постоји један период привидне бесмртности. То време се налази у свемогућој младости, обележеној безбрижношћу и лепотом. Са тог места добро је поћи даље са невиним нехајем који је, могуће, предуслов за срећу и у времену које долази, ако је природа онога који долазеће тренутке чека ведра.

Са тог места, из сопствене ведрине, интуитиво, али и на основу дотадашњег искуства, лирски субјект прозире природу долазећег и баш због ње уочава значај повлачења још једног корака уназад. Тај корак није одступање. Лирски субјект га чини због разумевања повлашћенсти простора - и времена - који, осим младости припадају и детињству. Лакоћа његовог духовног кретања једнака је његовој виталности, чињеници да је "свој и цео, / сам и потпун": "Усред детињства, / у овој кожи и телу, / педесет и пет лета старом / крећем се у свету, / са очима и умом петогодишњака".

Са, очигледно, урођеном отвореношћу, лирски субјект - и у свету и у себи - лакше "одвагује" различите врсте односа, осећања и чињеница, допричава приче, тајне, успоставља "склад између / видљивог и невидљивог себе", претвара се у речи. Тако успева "да не утоне у вир других".

И како то успева лирски субјект у просторима песме, то успева и аутор ове књиге - радознао, другачији, увек на путу - "дубоко у свету".